|
|
|
 | Александра Чворовић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн - ilijasaula@art
ПОСТОЈИ ЛИ ЧИТАЛАЦ
Има ли гаИза седам гораИза седам мораУ деветом кругу најдубље библиотекеУ недођији књижевног раја БунцањеУ националистичком, љубавном,Феноменолошком, егзистенцијалном патосуМртво слово на папируУзалуд пародијаПермутације стихова Има ли гаПа макар да је маликао чиода, палчић, напрстакмакар да је дух, ватра, димда га има и кад га немада само причају да постојиа нико га никад није видио Постоји ли читалац Математички закониСтварају чудне скуповеА поезија умиреУ кибернетичком просторуУ мутираном сјећању Има ли гаИзмеђу строге контроле и импровизацијеИзмеђу књижевне ироније и провокацијеКога занима поигравање генијаНе видим ништа свето у поезијиНе чујем ништа свето у поезији Постоји ли читалацМожда тражиАутентични глас улицеМисли пробисвјетаи сиротиње из предграђалажну љепоту и купљене ужитке Има ли гау устајалом ваздуху писањаКомерцијална чаролија за срж нашег временаНе постојиш ако нисиПоједен, употребљен, искориштен, прочитан
ЦВИЈЕТ НА КАПИЈИ СНА
И тада спознадох сверазоткривене ријечи тајнепут за митски дом Води ме чаробан мирис ружетолико позната радостогњена ријека Божије љубавицвијет на капији сна Као да хрлим у загрљајнекоме ко ме дуго чекаи многа заборављена лицаозарују ме осмијехом Као да прогледавампрви пут из мене зрачи свјетлостја сам сјеме љубави Иза себе остављам лажиза мене остају кошмар и мракодсањан земаљски сан Грле ме душе небеског сјајаруке су им прозрачне и мекесрећа је моје име и звук Препознајем сваки драги камен на стазипо путу просути бисери мојих сузаВраћам се кући први пут сретнаВраћам се кући будна од сна
ПРЕЛАЗ
Уцртавам три своја коракаСоба их мора прихватитиСтопити се са њимаОтварам прилазим рушим сеСамо три корака до крајаМорам их упамтитиНеће ваљати ако буде плаве бојеНеће ваљати ако буде зелене бојеНи прелаза између њихМораћу бити сама као увијекМораћу бити мирна као језероЛагана као птица у три покретаПаперје ће лебдјети по собиЉуди неће плакатиСамо ће шапутати и смјешити се
НЕГДЈЕ ДАЛЕКО
Ако кренем једном тамоГдје стопе прекрива кукурјек и чкаљСамо једну ријеч чуваћу под пазухомСита од ларви вилиних коњицаОпијена вином дивљих перуникаТамо гдје расту огромне биљкеИ плави гаврани пјевају само за његаОн је јагуар кондор и шкорпијаТрагач између два свијетаОставља неизбрисиве отиске по зидовимаОд његовог шапата језа клизи уз кичмуСлутим га кроз склопљене очиНикада више хладноћа погледаЈезиком змије стеже у загрљајСамо кип заборављеног божанстваПролаз у времену зарастао у копривеКренем ли опет тамо понијећу сјемезаборава заливено сузама
КОСМИЧКИ ЦРВ
Љепота је неприроднаДуго смо се борилиза пусту земљуРаздирем туђе мислиЗамрзнула сам одјеке годинаЧедна бјелопута смртклизи низ мој дахНечије руке ме покушавајукао пужа извући из кућицеклизим кроз прстебјежим кроз пукотинеКосмички црв прогризао јеопну наше димензије
|
