 | Александра Чворовић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
ГРИЈЕХ НАШИХ ОЧЕВА
Разламамо грумен земаљске љубави
За суха уста за гладне очи
Умачемо га у обиљежена тијела
Све наше глади стежемо ногама
Шапутања разума постају нечујна
Продајемо част очева
За један уздах задовољне мајке
Неизвјесно путујемо кроз дивље мочваре
Сасвим случајно се љубимо
Наше сјенке то и не примјећују
Уплићемо сепете непознатих гена
Некад се питамо уплашени
Јесмо ли довољно дивљи и поносни
ПРАЗНО ЈЕ ЗАЗВЕЧАЛО
Фотеља је празна
на њој сједи само сјенка
неће постати брод
што плови по мјесечини
Кућа је празна
у њој не станују паунови
перје за невјестин вео
неће зраци постати авети
Ова ноћ је празна
звучи као разбијена чаша
у мојој утроби
Ишту ми боју безумља
да испуним простор
СТРАНИЦА БОЛА
Ово је слободан превод уздаха
Прво вриштање камена
Страница бола из очију
Ударци главом у кавезу
Ово је лаж сваке жене
Горак завежљај ријечи
Лизање крви са доње усне
Језик утрнуо од отрова
Ово је сан залуталог путника
Бесмислени круг поновних покушаја
Иструли мирис мимоза
У разбијеној чаши дјетињства
Ово је посљедња опомена
За истргнуте вратове орлушина
Шапат из мртвачког ковчега
Пожар свих мојих сјећања
Ово је окрутна битка
коју вјечно водим са собом
Тако проклето несмирна и сама
Згрчена режим на туђе одразе
ПРОРОЧАНСТВО
Била сам дијете кад су ме чували
Од урокљивог злата Мјесечевог
Прве суботе послије помрачења Сунца
Исте су ми среће и туге које плутају водом
Споменем понекад да ми је тврђава превисока
Или су Сунце поставили ниско
Чини ми се да вољела нисам никад никог
Али већ сутра могу дошетати водом
Огњеном вјетру показујући лик
Који ће насупрот краљу крунисан бити
ОН ДОЛАЗИ
Јесмо ли то заслужили
Бубе побијељеше од стаха
Заћуташе личинке
у црвоточним зидовима
Згрчени на пустопољини
Огољени до костију
Он долази
Дозван јауком природе
Познајемо се
Неко ми је говорио
Лик са лажне иконе
Знамо ли узроке болести
Знамо ли тајну смрти
Шапућу ужурбане звијезде
Луда храброст за молитву
ову посљедњу
Не дижите поглед
Предуго смо чекали
да се појави
посљедњи јахач
У нама умиру наде
Он долази
