Nosila je
preko ruke korpu od vrbinog pruća.
Koračala je trgom.
Beše blještavo beo
poput uštirkane posteljine
neveste koja još nije skinula veo.
Pod zajedničkim nebom
Beše pusto kao kad
neživot vrvi. Gazila je
osušene lokve ljudske i neljudske krvi.
Brala je oblake,
birajući one koji su ličili na vunene kićanke.
Spuštala ih je
u džepove haljine. Cvetne i tanke.
Poslala je
načas misao vranama. Behu neuznemirene
raznobojnim plastičnim kesama,
načičkane po raskrečenim granama.
Zurila je
u usamljeno mrko stablo
izranjavljeno mecima i
Okićeno partama i lecima.
Tragala je
mnoštvom azbučnih, abecednih i inih slova,
među imenima mladih i starih,
petokrakih zvezda, polumeseca i krstova.
Izvadila je
oca iz korpe načinjene od vrbinog pruća.
Pridružila ga je
ostalim mrtvoborcima. Pribadačama.
Nije bio pokošen rafalom maloletnog
komšijinog sina. Kriva beše kama.
Sećala se
da je znao da nabroji sve glavne gradove i svetske luke,
ali ne i da li je rođendan njene majke
padao kad i sneg ili jabuke.
Stajala je na trgu.
Beše blještavo beo
poput uštirkane posteljine
neveste koja još nije skinula veo.
Nije znala
Šta od nje želi tvorac?
Gležnjeva obeleženih zadevojčenošću,
pitala se da l' je i ona sada borac.
Prokrvarila je jutros.
A nit' joj je ko ušao, nit' ko na vrata kucao.
Tek, poteče joj je iz međunožja
u koje niko nije pucao.
Nedostajala joj je majka,
koja nije zasluživala partu na trgu.
Ubi je mahniti vozač.
Često sreće tog nikad uhapšenog mrgu.
Da je mogla
spustila bi majku
među oblake koji liče na vunene kićanke.
U džepove haljine. Cvetne i tanke.
Majko, koja je krv blagoslovenija,
menstrualna il' revolucionarna?
Pitala bi je, pred nju stala.
Majka bi, valjda, znala.
