I eto, dođoh gore, u obećano carstvo nebesko, no, idalje me muče more, ista bol neprestano. Za mnom zbore, odmorio se. Neće mu ona više kapu krojit`. Dobar je bio, hrabro borio se, za pokoj duše neko progovori. Antenora, Tolomeja, krugovi su pakla dragi, no, ne nađoh nigde, ništa. A mnogi me tamo slali. Uvek sam palio vatru i ulje vatri dolivao, govorio mnogo i često i laž na laž kazivao. Gledam sirotinju tešku, niko, ništa novo ne posta. I ovde je dečja mašta smešna, plača i suza, više no dosta. Loše društvo ume da povuče. Gansterske njuške opet su iste. Ko te je tuk`o, taj opet tuče. Grdni idoli sa modne piste. Ovde nemam puteve nove, za oca i majku prava sramota. Nisam pratio svoje snove i umro sam za života. Sve tajne doneh, što sam dugo skriv`o, Ja sam mrtav kakav živ sam bio!
