Znam da živimo u vremenu u kojem samo čovek pokušava da zlo nazove dobrim delom. Znam da nam je teško gledati i proživljavati te pokušaje. Od onih sam ljudi koji na svet gledaju lepšim očima. Nije meni toliko dobro da ne bi moglo biti bolje, ali možda sam samo jedan od sretnika koji je uspeo da se izbori da uz koru hleba ima i malo meda. Srećan sam kada se ujutro probudim i osetim da dišem.
Primetio sam da pojedini moji prijatelji postavljaju na društvenim mrežama stravične priloge u vezi sa raznim zločinima, nasiljem, kriminalom, strašne video-priloge ubistava, maltretiranja životinja, maltretiranja dece. Znam da se u našim zajedničkim diskusijama zalažu za ljubav, dobrotu, dobre principe i načela životna, za istinu, mir, toleranciju i humanost. Sa njima se osećam naprednijim u svim tim stremljenjima ka dobru. Onda taj medij, koji nas spaja, počne odjednom da emituje fotografije, natpise i video-priloge zla, kao da je zaražen virusom nasilja i užasa. Kada to ne bismo postavljali, ne bismo to ni gledali. Ako je naša svest u prilici da se učestalo susreće sa primerima zla, to onda značajno remeti naše pokušaje da ovaj svet izgradimo kao lepše mesto za život. Što manje zla pred našim očima, to više dobra u našim srcima, koje možemo da podelimo sa drugima. Promocijom zla nećemo iskoreniti nasilje. Ne želim da slobodni medij postane crna hronika našeg planetarnog sela, već mesto koje nam sugeriše da je život lep i dobar. Znam da će biti i onih koji će mi zameriti zbog ovoga i smatrati moje mišljenje nerealnim, ali ja živim svoj život, ne njihov, ja usmeravam sudbinu svoga života, ničijeg više, kao što i vi sami usmeravate sudbinu vaših života. Ne tražim od vas da se promenite, već samo da podelimo mišljenje, da podelim sa vama ono dobro iz svog srca. Vaše pravo je na vašoj strani! Ciljevi su ispred nas i naravno da je više promašaja, budući da pogodak može biti samo jedan. Neka pokušaji ne budu odsustvo dobre namere, nego najiskrenija namera, da se pogodi centar stremljenja. Tužno je kad čovek misli; ako neko ne želi da prihvati predstavu o nasilju, da taj nije dovoljno informisan i da ga ne interesuje šta se to dešava u svetu. Takvi ljudi su odlično informisani, imaju izgrađen stav i odnos prema takvim stvarima, zbog toga se i zgražavaju nad zlom. Trúdimo se da gradimo svet bez zla. Zlo koje se dogodilo ne možemo popraviti, ali možemo uticati na to da se ne ponovi.
Znam za ratove u svetu i za njihove strahote, za malverizacije u društvu i korupcije, čujem za mnoga porodična zlostavljanja najbližih, posebno dece, njihovo korišćenje u prljavim poslovima, trgovinu belim robljem, trgovinu ljudskim organima, terorizam, otmice, bezumna ubistva i silovanja, ubijanje ljudi i životinja na najsvirepiji način i ružan odnos pojedinaca prema prirodi. O svemu tome slušam i gledam u sredstvima informisanja. Protiv toga vrlo često govorim. Po opredeljenju sam humanista, svaki moj pokret, akcija i misao usmereni su protiv zla. Pokušavm da širim dobro koliko znam i umem, ljudi iz mog okruženja koji me znaju mogu o tome da govore bolje od mene. Ja sam mala kap u moru, ali se trudim da me svetlost uvek pronađe i nahranida bih koliko-toliko dao doprinos životu na zemlji.
Društvene mreže su postale igralište na koje dođemo da se opustimo, informišemo, da razmenimo mišljenja, pogledamo zanimljivosti, poigramo, otkrijemo neku novu spoznaju, kao kad bi se sastajali nekad na poselima. Zamislite da pođete na sedeljku kod prijatelja, a oni u dvorištu kolju svinju, komšija mlati psa štapom zato što je uzeo pojeo parče džigerice, drugi ubija vola maljem u glavu, jedni perušaju ošurenog petla, da utroje i kunu se u svetu trojicu. Razgovaraju kako tuku žene, pa kako ima bezobraznih žena koje šamaraju i ponižavaju muževe. Neki lik bio u ratu, sad mu došlo da razganja po selu i hoće da ubija! Da li bi se zadržali na tom poselu?Virtualni svet sve to vidi i plasira nam u obliku kolačića, nismo mi direktni učesnici u tome, ali deluje na našu psihu, jer nam se servira da gledamo. Čovek zaboravi u tom trenutku na ljubav, pažnju, nežnost, dobrotu. Oči treba da budu okvir lepote! Zagrlimo se i lagano dišimo, dišimo mir!
Uvek je na sunčanoj strani planete život lepši i bolji. To je slika života koji bi mnogi poželeli, ali život je mnogo drugačiji. Ako bismo iznedrili dobro i lepotu iz sebe i podelili međusobno, zlo koje postoji nestajalo bi.
Ne treba podržavati zlobnika. O njemu govoriti dobro ili loše, svejedno mu je. Bilo šta da mu kažeš, jačaš ga. Ni na jedan način zlo ne sme da dobije pažnju.
Vera je deo ideje ugnježdene u našoj svesti. Nada nije. Ona je slobodna, ostaje sa dušom, van okvira svesti. Vera nas čini različitim u odnosu na druge koji veruju u ono što nama nije poznato. Nada nam je svima podjednaka, posebno kad se nađemo u sličnim ili istim situacijama. O nadi ne treba da brinemo, dok veru treba da negujemo.
