(Beograd, „Aurora“, 2008.)

 

 

 

Sve je otišlo do đavola jer je đavo došao po svoje.

 

Ako Bog postoji, onda verujem u njega.

 

Našim duhovnim pastirima nisu sve koze na broju.

 

Toliko je grešan, da je na prevaru obezbedio i mesto u raju.

 

Političar je pre tri dana otišao da svoje grehe ispovedi u crkvi.

I još ga nema.

 

Pakao, to su prvi!

 

Kada sam video koliko ima konja,

znao sam da će nas pohoditi mnogo više

od četiri jahača apokalipse.

 

Ateističke države prve su videle svog Boga.

 

Alah je najveći! Tako mi ovoga krsta!

 

Ukrao sam Bibliju iz knjižare. Samo da proverim da li u njoj zaista piše: „Ne kradi“!

 

Ovan je harizmatska ličnost. Celo stado ide za njim.

 

Od nas prave budale. Zato što se mi pravimo pametni.

 

Nebeski narod je pucao na visoko. I tako je počinio kolektivno samoubistvo.

 

Mi smo nebeski narod. Zato se borimo za kosmičku pravdu.

 

Ne samo da nam je sudbina u rukama, nego nam je i pod nogama.

 

Narod mora da se probudi, ako hoće mirno da spava.

 

Propali smo, a da nikada nismo ni seli u avion.

 

Ne samo da smo se suočili sa prošlošću. Nego, nikako iz nje da izađemo.

 

Mi smo starosedeoci. Delimo se na one koji su stari i one koji sede.

 

Oni su mlatili praznu slamu, a mi sada moramo da se hvatamo za slamku.

 

Došlo je naše vreme, ali nas više nema.

 

Mesija je stigao, ali naroda više nema.

 

Rezultati naše nacionalne politike moći će uskoro da se vide u potpunosti. Pogledom sa palate „Beograd“.

 

Ako uspemo da sačuvamo bar neke teritorije, biće to za nas Velika Srbija!

 

Naše pobede su istorijske. Porazi su svakodnevni.

 

Nismo mi tikva bez korena.

Mi smo tikva sa bogatom i slavnom tradicijom.

 

Oni koji su ufitiljili,

samo što nisu eksplodirali.

 

Razočarali su me i četnici. Oni su se borili za ovo što imamo danas.

 

Bilo je pametnijih rešenja, ali ko je smeo da posluša nacionalne izdajnike?!         

 

S lica zemlje nestali su mnogi civilizovani narodi. U tome je naša šansa.

 

Mislimo na buduća pokoljenja.

Zato ih i ne pravimo.

 

Postigli smo svoj maksimum.

Gore od ovoga ne može da bude.

 

Ugušiće nas.

To se oseća u vazduhu.

 

Nije istina da kod nas sve tapka u mestu. Pomerili smo pameću.

 

Najglasniji u društvu su oni koji su prolupali.

 

Pravite se ludi!

To je jedini način da ostanete normalni.

 

Mene bole sve bolesti mog naroda. Naročito one nervne.

 

Građani su osetili efekte promena.

Čulom mirisa.

 

Osećaju se promene. To će vam potvrditi svako ko ima nos.

 

Moramo nekome da se priključimo. Ako želimo da sačuvamo suverenitet.

 

Čuvaćemo jedinstvo države, pa kud puklo, da puklo.

 

Svakoga dana se pitamo – u kojoj to državi živimo? S obzirom na učestale promene granica i naziva države.

 

Nama je sada preko potrebno jedinstvo državnog vrha. Zato nema podele na zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast.

 

Lažnim patriotima usta su puna zemlje. Tako su je pretvorili u blato.

 

U slučaju opasnosti razbiti državu!

 

Razvijene države imaju mleko i jaja u prahu. Mi smo ih nadmašili: Imamo državu u prahu i pepelu.

 

Svi koji vole Srbiju nesrećno su zaljubljeni.

 

Situacija na poplavljenom području je stabilizovana.

Jezera su poribljena, uređene su plaže, napravljena su pristaništa i organizovan je brodski saobraćaj.

 

Možete misliti kako je nama u Srbiji, kada su nam čak i reke podivljale.

 

Teritorija Srbije je sve manja. Neće nas karte.

 

Negiramo zakone fizike. Srbija se skuplja i na toploti i na hladnoći.

 

To je dobar posao. Prodali su Srbiju bez bilo kakve reklame.

 

Srbija nam je u srcu. Evo, tolika je naša otadžbina.

 

Srbija je tamo gde su srpski grobovi. I od dinosaurusa su ostale samo kosti.

 

Promenili smo Srbiju iznutra. Utrobu smo joj rasporili.

 

Srbija je uzvratila udarac. Glavom u zid!

 

Srbija je bila velika tajna. Sada je mala.

 

Stvaramo Veliku Srbiju. Tako što nas je sve manje u sadašnjim granicama.

 

Svi Srbi će živeti u jednoj državi. Nagradno pitanje glasi: U kojoj?

 

Igraju se delije nasred zemlje Srbije.

Svojom glavom.

 

Nemojmo više da se delimo! Dovoljno je što smo Srbi.

 

Razbijen je srpski korpus. Preostalo je još nekoliko četa.

 

Zašto nam se nameće kolektivna krivi

ca, kada smo mi Srbi toliko nejedinstveni?

 

Kad se dvoje Srba slažu, sumnja se da neko od njih nije Srbin.

 

Nisam nacionalista i ljude delim samo na dobre i loše. Srbi su za mene dobri, a svi drugi su loši.

 

Mi Srbi smo sve probali. Nije ni čudo što smo postali zavisnici.

 

Sada mi Srbi konačno znamo na čemu smo.

Na lekovima za smirenje.

 

Svi Srbi su pod jednom šljivom. A ni ona nije rodila.

 

Srbi imaju izraženu duhovnu vertikalu. Ona pokazuje dubinu našeg pada.

 

Sa Podgoricom se najviše svađaju oni iz Beograda koji tvrde da su Srbi i Crnogorci jedan narod.

 

U prosečnoj srpskoj četvoročlanoj porodici dvoje se nalaze u dijaspori.

 

Šiptari su postali Albanci, Cigani su postali Romi, Muslimani su postali Bošnjaci... Samo od nas Srba ništa nije moglo da postane.

 

Političari su ispunili sva svoja obećanja.

Sada nemamo čemu da se nadamo.

 

Sa političarem nešto nije u redu, kada i sam poveruje u ono što priča.

 

Političari moraju da budu dobri glumci. Da se pretvaraju da su normalni.

 

I mi političari imamo redovne odnose. Sa javnošću.

 

Politika jeste kurva, ali naša nije ni za onu stvar!

 

Upoznao sam neke političare rotarijance. Oni se stalno rotiraju na čelnim funkcijama.

 

Političari nam objašnjavaju kako stvari stoje, kao da mi to ne znamo i bez njih. Nas interesuje kada će stvari da krenu.

 

Što je političar popularniji u narodu, ima više telohranitelja.

 

Ovom zemljom vladali su lopovi i tirani. A onda smo ih mi nasledili.

 

Naša politička scena ne liči na cirkus. Cirkus bude i ode!

 

Dao je doprinos zaštiti životne sredine. Prestao je da govori.

 

Taj političar je jak u neverbalnoj komunikaciji. Nokautirao je svog protivnika.

 

Taj političar je najsumnjiviji.

Ne radi ni za jednu obaveštajnu službu.

 

On je marginalan političar. Nije učesnik nijedne velike afere.

 

Šta ako se ja kao političar družim sa kriminalcima i sumnjivim biznismenima?! Čovek je socijalno biće.

 

Samo političari koji su sve pokrali imaju šta da nam ponude.

 

Nije istina da misle samo na sebe.

Obezbedili su i svoje unuke.

 

Ja sam perspektivan mladi političar.

Još nisam ništa ukrao.

 

Do danas smo mislili da je taj političar nervno labilan.

A sada smo u to sigurni.

 

Vlastodršci se sada posipaju pepelom.

Pošto su prethodno sve pretvorili u prah i pepeo.

 

Promenićemo političare na vlasti.

Samo da nam padnu šaka.

 

Oni su ludi, mi smo zbunjeni. Idealni smo partneri za koaliciju.

 

Kurva ima najveći koalicioni potencijal. Može sa svakim.

 

Formiranje koalicione vlade bio je takav šok za članove stranaka, da su odjednom zaboravili sve što su govorili ružno jedni o drugima.

 

Upravo smo odvojili žito od kukolja, ali moramo da pravimo koaliciju.

 

Ko s đavolom tikve sadi,

ima koalicionog partnera.

 

Ne samo da ne zna levica šta radi desnica, već ni stranke centra nemaju pojma ni o čemu.

 

Mi smo kombi stranka. Sa nama su moguće sve kombinacije.

 

Naša stranka će dobiti bitku protiv tajkuna. Samo da pronađemo moćnog sponzora.

 

Ima sve više provokatora na partijskim sastancima koji govore šta misle.

 

Polovina stranke se odvojila, ali zato naša polovina nikada nije bila jedinstvenija.

 

U našoj stranci nema raskola. Svi su je napustili.

 

Posle ovih izbora našu stranku niko nije napustio. Nije imao ko.

 

Podneo bih ja ostavku na mesto predsednika stranke. Ali, nemam kome!

 

Podmladili smo partiju. Napustili su nas svi dugogodišnji članovi.

 

Naša stranka nije prešla cenzus i ušla u parlament jer narodu ne može da se ugodi.

 

Ne očekujte od mene da se ponašam parlamentarno! Moja partija je vanparlamentarna.

 

Što će našoj stranci simpatizeri?! Nismo mi fudbalski klub.

 

Biračima koji su oduševljeni učinkom vladajućih partija biće omogućeno da glasaju više puta.

 

Nisam mogao da čekam reinkarnaciju i bolju sudbinu. Odmah sam promenio stranku.

 

Ja sam za politički pluralizam. Ne mogu da budem član samo jedne stranke.

 

Čekam rezultate ankete, da se opredelim za omiljenu stranku.

 

Bio sam u deset partija, ali sam se ponovo učlanio u prvu,

jer sam dosledan.

 

Lider jedne političke stranke je idol mladih. Mladost-ludost!

 

Narod je poručio vladajućim partijama da mu je dosta obmanjivanja i da je vreme da tu ulogu preuzmu neke druge partije.

 

Biće bolje jednog dana. Da bude dobro dva dana, već nije moguće.

 

Sada možemo slobodno da biramo. Ali nemamo koga.

 

Obećavamo pune novčanike, pune džepove, pune ambare... Da nas ne optužite da dajemo prazna obećanja.

 

Pozivam birače da se okrenu budućnosti,

i zaborave moju kriminalnu prošlost.

 

Inspekcija bi kandidatima trebalo

da zabrani da vode kampanju na pijacama...

Zato što prodaju kvarnu robu.

 

Neka bude što biti ne može! Na primer, da pobedi razum.

 

Nikada se ne zadovoljavamo malim. Od dva zla uvek izaberemo veće.

 

Ne pominju više predizborna obećanja,

jer ne mogu stalno da pričaju istu priču.

 

Izbori su bili demokratski. Mogli ste da birate između jednog kandidata koji vam se sviđa ili ne sviđa.

 

Nekada su nas najveći neprijatelji napadali da bi nama vladali, a danas ih biramo na izborima.

 

Narod trpi uzurpatore do određene granice. Posle glasa za njih.

 

Jesu dobili određen procenat glasova, ali količina njihove gluposti je ipak nemerljiva.

 

Dočekao je svojih pet minuta.

Sada je miran naredne četiri godine.

 

Sreća je lepa samo dok se čeka. Zato i ne ispunjavamo predizborna obećanja.

 

Konačno je došlo vreme poštenih i sposobnih.

Nadamo se da će na pravi način da iskoriste svojih pet minuta.

 

U Srbiji posle izbora važi izreka: Teško pobednicima!

 

Dnevnica se nekada zvala danguba. Odgovarajući naziv za nadoknade našim poslanicima.

 

Poslanici su dobro plaćeni. Da ne bi čitali zakone za koje glasaju.

 

Naši poslanici zaista mnogo rade,

pa zato nemaju vremena da navrate u skupštinu.

 

Kad su saznali da može konju rep da izvuče, naši senatori ga izbegavaju u širokom luku.

 

Javio sam se za reč da reklamiram povredu poslanika.

 

Ko je za moj predlog?

Ajmo, svi ruke gore!

 

O zakonu nije bilo rasprave u parlamentu, jer o ukusima ne vredi raspravljati.

 

Kod nas je raširena trgovina ljudima. Naročito u parlamentu.

 

Narod ima koristi od srpskog parlamenta.

Smeh je dobar za zdravlje.

 

Novoj vladi ne treba dati sto dana, već sto godina. Robije.

 

Biće koristi od formiranja nove vlade. Za one koji će ući u vladu.

 

Ne znam zašto hoće da me smene sa premijerskog mesta, kada ništa nisam uradio.

 

Zbog neosnovanih napada da sam u sukobu interesa, odlučio sam da podnesem ostavku na sve funkcije.

 

Mali broj umrlih od gladi, jedan je od najvećih uspeha vlade na ekonomskom planu.

 

Imamo dobre ministre. Oni su u svakom poslu dobri po nekoliko miliona.

 

Kod nekih ministara nema sukoba interesa.

Njih posao koji obavljaju u vladi uopšte ne interesuje.

 

Ministri nisu dobili prelaznu ocenu.

I zato bi da ponove mandat.

 

Vlast ima sluha za naše zahteve. Opet nam peva istu pesmu.

 

Vlast nam je obećala bolji život. Mi još čekamo da se povuku.

 

Vlada radi transparentno. Baš svi znaju da od nje ne mogu da dobiju nikakvu informaciju.

 

Nemam reči da izrazim mišljenje o radu vlasti. Zato što nije dozvoljeno psovanje u javnoj komunikaciji.

 

Ministar je ušao u narodnu pesmu. Nije više stoka neopevana.

 

Optužbe ga ne pogađaju.

Nalazi se na suviše visokoj funkciji.

 

Srpski vladari su nekad okupatora ljubili u noge. Vremenom je ophođenje podignuto na viši nivo.

 

Predsednik smatra da je u politici najvažniji lični primer političara, koji bi građani trebalo da slede. On se, recimo, divi sam sebi.

 

Kada si lider, svi ti rade iza leđa.

 

Kada si na vrhu, onda si sam.

 

Uvek je izgovarao krupne reči. Da bi mogao iza njih da se krije.

 

Ne diriguje on,

nego mu se ruke tresu.

 

Pozvao je na okupljanje sve demokratske snage u Srbiji.

Niko mu se nije odazvao na poziv.

 

Ja sam patriota.

Ceo narod strada zbog mene, a ja ga zbog toga volim.

 

On jedini može da nas gleda u oči. Dok nas laže.

 

Vladar se okružio gorilama, da bi bio što manje uočljiv.

 

Predsednik bi podneo ostavku, ali se plaši da će to izazvati nemire. Zbog opšte euforije koja bi tada nastala.

 

 

I on mi je neki opozicionar. Jednom je kritikovao vlast, a posle toga nigde ga nema.

 

Vođa opozicije se ubi kritikujući nedemokratski režim.

 

Opozicionari su baš drski. Hoće na naša mesta, pored nas živih.

 

Unašem  parlamentu vlada red. Opozicija je u njemu reda radi.

 

Mnogo sam propatio pod komunistima.

Dvadeset godina su mi odbijali tri posto od plate za članarinu.

 

I Turci su po Srbiji rušili crkve,

ali ih niko nije smatrao oslobodiocima.

 

Imali smo bratstvo i jedinstvo, jedino zahvaljujući Velikom bratu.

 

Pet godina je živeo za taj dan, a onda pedeset godina od tog dana.

 

Dok su drugi rušili,

mi komunisti smo gradili.

Berlinski zid je najbolja potvrda za to.

 

Gazio je preko mrtvih. Tako je došao na vrh.

 

Otkad smo krenuli za vođom, nigde više nismo putovali.

 

Francuski kralj Luj XIV vodio je svoj lični dnevnik. Predsednik Srbije uređivao je svoj lični TV Dnevnik.

 

Likvidirao je sve bliske saradnike. Da bi se o njemu sudilo sa distance.

 

Kopao je po prošlosti diktatora. I iskopao je sebi grob.

 

Vođu smo nosili na rukama. Sada on nas nosi na duši.

 

Patriotski je što su socijalisti sav novac izneli iz zemlje. Da ne bi pao u ruke stranim plaćenicima.

 

Oni su se obogatili preko noći. Petnaest godina nisu dozvoljavali da svane.

 

Kako vreme odmiče, sve bolje se sećam zlodela bivšeg režima.

 

Sve smo im oprostili.

Samo da se ne vraćaju.

 

Ratne strahote su iza nas. I ispod nas.

 

Bilo je i pametnijih rešenja. Ali, ko bi slušao nacionalne izdajnike?!

 

Saznali smo šta neprijatelj smera. Još samo da odredimo naše ciljeve.

 

Nismo širili mržnju. Mi smo druge primoravali da nas vole!

 

Najbolje smo rešili položaj manjina.

Ne mogu da se požale na svoj status.

 

Sve smo teritorije junački branili, i mi više nemamo šta da izgubimo.                             

Oni su patrioti većeg kalibra. Upropastili su tri otadžbine.

 

Rat je vođen za teritorije. Na stanovništvo nije obraćana pažnja.

 

Rat se nije mogao izbeći. Hteli su ga oni, hteli smo ga mi.

 

Salonskim patriotima usta su puna zemlje.

Naivni patrioti tom su zemljom pokriveni.

 

Psi rata iza sebe ostavljaju kosti.

 

Psima rata ni kosti nisu svetinja.

 

Oni hoće da nam otmu teritoriju, a i mi adekvatno odgovaramo.

 

Nije istina da smo ih vratili u kameno doba, jer iza nas nije ostao ni kamen na kamenu.

 

Uspešno smo vodili rat. Bez nas bi zalutao na Balkanu.

 

Ako nastavimo da gubimo teritorije kao do sada,

uskoro nećemo moći ni na ulicu bez pasoša.

 

Nismo mi izgubili teritorije, nego ih je naš protivnik pronašao.

 

U ratu je pobedilo urbano. Zapaljena su sela, a seljaci su proterani na traktorima.

 

Počinio sam samo verbalni delikt. Naredio sam masovne likvidacije.

 

Bio sam mobilisan u Prvu dobrovoljačku motorizovanu brigadu.

 

Uvek smo vodili isključivo odbrambene ratove.

Branili smo se od optužbi da smo osvajači.

 

Nije istina da su izbeglice prepuštene same sebi. Smeštene su u kolektivne centre.

 

Nema slabih protivnika.

Mi smo ih likvidirali.

 

I oni koji povećavaju svoje žrtve, veličaju zločine.

 

Susede i braću nismo mogli da biramo, pa smo odlučili da to ispravimo.

 

Vodili smo hladni rat sa svojim susedima. Koristili smo isključivo hladna oružja.                    

 

Kada vam ruše i pale kuću, komšije su tu prve da vam se nađu.

 

Mi smo u ovom sukobu terali svoje. Komšije.

 

I dalje smo komšije, jer smo ih proterali u susedne države.

 

Kad smo počistili najpre u svom dvorištu, optuženi smo za etničko čišćenje.

 

Srbi su se povukli u sebe. Nisu više imali kud.

 

Očuvali smo multietničko društvo. Tako smo stvorili sve uslove za novi građanski rat.

 

Ako svi izginemo za slobodu, šta će sloboda imati od toga?

 

Doleteo je golub mira i na ove prostore.

I posrao nam se na glavu.

 

Srbi gube u miru. Ono što nisu izgubili u ratu.

 

Nismo podlegli ratnoj psihozi.

Mi se ubijamo i u miru.

 

Mi se nikada ne predajemo bez borbe. Mi prvo ratujemo, pa se posle predajemo.

 

Sa neprijateljem nema dijaloga.

Bespogovorno izvršavamo njegova naređenja.

 

Neki vojnici se nisu vratili kućama. I generali su se malo zabrinuli jer je rat završen pre deset godina.

 

Lako je biti general posle rata. Osim u Srbiji.

 

Hrani sina, pa šalji u vojsku.

Da gladuje!

 

Kapetan poslednji napušta brod.

Pukovnici i generali su to davno učinili.

 

Mi hoćemo da uđemo u NATO,

a ne da se njihovi vojnici kreću po našoj teritoriji.

 

Ne samo što nismo mogli da ih pobedimo, nego ne dozvoljavaju ni da im se priključimo.

 

Ako i mi uđemo u NATO, protiv koga će taj savez da ratuje?

 

Spasli smo čast naše vojske. Vojsku nismo uspeli.

 

Naša vojska je solidno uvežbana. Sigurno je među jačim udruženjima građana.

 

Kada Srbija ostane bez vojske, postaće garant mira na Balkanu.

 

Trebalo bi svetu da pokažemo zube. Možda će se tada sažaliti nad nama.

 

Mi Srbi smo večito mladi. Za svet smo i pre dvadeset godina i sada  loši momci.

 

Obratili su nam se diplomatskim rečnikom. Nisu nam zapretili bombardovanjem, nego humanitarnom intervencijom.

 

Zbog svih koji su sumnjali da su nam Anglo-saksonci saveznici, oni su nas ponovo bombardovali.

 

Saveznici su na vežbi razmenili iskustva sa našim vojnicima. Detaljno su im objasnili kako su nas bombardovali.

 

Ko ima saveznike kao mi, neprijatelj mu ne treba!

 

Najtraženiji srpski brend u svetu je antisrpstvo.

 

Hoće da nam oduzmu teritoriju. Pod izgovorom da su Srbi okupirali i Srbiju.

 

Sreću čine male stvari. Zato svet hoće da stvori malu Srbiju.

 

Traže da se odreknemo dela sebe, da bismo bili deo njih.

 

Možemo da biramo između štapa i šargarepe na dugačkom štapu.

 

Ako prihvatite sve naše uslove, onda ćemo mi pristati na kompromis.

 

Ima i onih koji više vole tuđe nego svoje. Draže su im pare iz inostranstva od Srbije.

 

Oni koji očima ne mogu da nas vide,

stalno nas nadgledaju.

 

Naš položaj u svetu je ojačan,

parodon, očajan!

 

Naša komparativna prednost je u tome što sa nama niko neće da se poredi.

 

Geslo patriotskih snaga: U se i u svoje Ruse!

 

Potpisali smo ugovor o večnom prijateljstvu, s mogućnošću da se produžava svakog meseca.

 

Hrvatska je prezadužena.

Hrvati najviše duguju Srbima.

 

Evropa nam je umakla.

Baš su to srećni ljudi!

 

Evropa samo od nas traži ono što su uradile sve druge zemlje.

 

Sve smo bliže Evropskoj uniji. Rumunija je od Beograda na osamdeset kilometara.

 

Srušena je gvozdena zavesa. A podignut je šengenski zid.

 

U Briselu se okuplja društveni evrokrem.

 

Na Amerika nije član Evropske unije, pa šta joj fali?!

 

Kosovo je sveta srpska zemlja. A mi po svetinjama ne gazimo.

 

Na Kosovu je srušeno mnogo srednjovekovnih zdanja. Oni koji su to učinili još nisu izašli iz tog vremena.

 

Morao sam i ja da se oglasim povodom situacije na Kosovu. Dao sam oglas da prodajem kuću i imanje.

 

Prodali smo Kosovo. Kuću po kuću.

 

Imamo plan za Kosovo, rezoluciju za Kosovo, platformu za Kosovo, pregovarački tim za Kosovo... Jedino nemamo Kosovo.

 

Kosovo je u ustavu Srbije.

Da li je još negde?

 

Kosovo mora ostati deo Srbije.

Kao što je i do sada bilo.

 

Ne možemo sada da branimo Kosovo. Nije ni vreme, nije ni mesto.

 

Uzeće nam Kosovo. Zauzvrat, ukinuće Republiku Srpsku.

 

Rešenje za Kosovo doći će spolja, ali ćemo mi morati da ga progutamo.

 

Nemojte od nas tražiti ono što nemamo. Kosovo, na primer.

 

Nezavisnim Kosovom biće zadovoljne obe strane. I albanska i američka.

 

Mi nemamo odgovor za kosovsko pitanje. Ne pristajemo na pola-pola, pitanje ne može da se zameni, nemamo pomoć publike, a prijatelju ne možemo da verujemo.

 

Srbima je Kosovo drago. I nikad prežaljeno.

 

Branićemo Kosovo do poslednje kapi mastila.

 

Srpska se truba s Kosova čuje.

Svira posmrtni marš.

 

Svi Srbi su sa Kosova. Svi su sa njega pobegli.

 

Omogućena je sloboda kretanja na Kosovu. Ko želi, može slobodno da ide sa Kosova kuda hoće.

 

Nevladine organizacije oštro su reagovale na agencijsku vest da su Šiptari zaklali troje Srba.

Naziv Šiptari, po njima, je uvredljiv.

 

Ako nam uzmu Kosovo, uzvratićemo istom merom. Daćemo im ga!

 

Uspešno smo odbranili Kosovo. A sada ćemo pokušati da ga povratimo.

 

Promenili su veru za molitveni doručak.

 

Samo polako! U sve zemlje sveta ćemo uvesti demokratiju, ali prednost imaju one sa naftom.

 

Objavićemo im rat, jer oni predstavljaju pretnju svetskom miru.

 

Primenili su duple standarde prema nama. Umesto pedeset, dobili smo stotinu udaraca po turu.

 

Oslobođeni narodi ne znaju da im je bolje.

Ne razumeju engleski jezik.

 

Hoće da nam nametnu rešenje. Iz vazduha, sa mora i kopna.

 

Smanjuju teritoriju Srbije. Da nam olakšaju potragu za haškim optuženicima.

 

Haški sud je individualizovao krivicu.

Kriv je samo srpski narod!

 

Pošto mi sve radimo iz inata,

trebalo bi da nam zabrane isporučivanje optuženih Haškom sudu.

 

Crkva ne krije optužene za ratne zločine.

Ni Bog ne zna gde se oni kriju.

 

Imamo razloga za ponos.

Radovan Karadžić je najtraženiji svetski pisac.

 

On je zločinac i heroj. Nagomilao je funkcije.

 

Sa Haškim sudom sarađujemo dvosmerno.

Oni nama optužnice, mi njima optužene.

 

Pošto nismo mogli da prebijemo dugove, prebili smo dužnike.

 

Savršen zločin je kada posle krivičnog dela postaneš ministar.

 

Tek kada je otkriveno da su bili povezani sa političarima, javnost je shvatila koliko su to opasni kriminalci.

 

Posle prvih višestranačkih izbora robijaši su postajali ministri. Sada se odvija obrnut proces.

 

Jedan ministar je počinio milionsku proneveru, ali je insistirao na anonimnosti, što mu je i omogućeno.

 

Ljudi iz vlasti ne stoje iza organizovanih kriminalnih grupa. Oni stoje ispred njih.

 

Odmah je uzeo sve za sebe,

da ne bi pao u iskušenje da poželi nešto tuđe.

 

Iza krupnih zverki

vuku se repovi.

 

Vlada je imala višak novca u budžetu,

ali je taj problem nestao kao rukom odnet.

 

Razgovori o milionskoj investiciji bili su veoma teški, ali smo ih prilično olakšali.

 

Nisu svi tajkuni isti. Neki su se obogatili prevarama, neki otimačinom, a neki političkim vezama.

 

Oni su stvorili prvobitnu akumulaciju kapitala, a nas su doveli u prvobitnu zajednicu.

 

Oni koji su ukrali milione ne odgovaraju čak ni po zakonu velikih brojeva.

 

Ukrao je kompletnu fabriku da bi se odbranio od optužbi da je sitan kriminalac.

 

Iskoristili su moje slabo imovno stanje da me opljačkaju i obogate se.

 

U poslednje vreme lična inicijativa uzima sve više maha, ali ima i puno udruženih zločinačkih poduhvata.

 

Još ima ljudi u Srbiji koji svoj posao rade stručno, temeljno i u roku. Dokaz za to su profesionalne ubice.

 

Naručio sam ubistvo. Srednje krvavo

 

Došao je na mesto zločina. Da izvede slobodan udarac.

 

Nismo ga ubili. Samo smo ga živog sahranili.

 

Mrtva usta ne govore, ali šalju jasnu poruku.

 

Strelci su danas bili raspoloženi.

Sve su streljali.

 

Kad su zapucali prema meni, svašta mi je proletelo kroz glavu.

 

Metak je činjenica od koje ne možete da pobegnete.

 

Potrebno je stalno se boriti protiv kriminala. Zato mi ovu pošast ne iskorenjujemo jednom zauvek.

 

Privedenima je pružena mogućnost da se brane u policijskoj stanici, ali oni to nisu iskoristili jer ne znaju nijednu borilačku veštinu.

 

U policijskoj stanici se dešavaju čuda.Progovaraju i nemi!

 

U policiji sam dao uzorke krvi i mokraće. Tukli su me dok nisam propišao krv.

 

Posle informativnog razgovora u policiji

rođena majka ga je prepoznala.

Identifikovala ga je!

 

U policijskim stanicama stalno se nalazi dežurni lekar.

Specijalista za patologiju.

 

Tajna policija neće ući u istoriju.

Nije ostavila nikakve pisane tragove.

 

Imamo takvu tajnu policiju,

da ni vlada ne zna čime se bavi.

 

I mantija je vrsta uniforme.

 

Hijerarhija mora da se poštuje. Vladika ne može da dobije viši čin od pukovnika DB.

 

Tačno je da nemamo sisteme za navodnjavanje, ali zato policija ima najsavremenije vodene topove.

 

Kada su demonstranti postali kritična masa, policija je od njih napravila kašastu masu.

 

Vlast je optužila demonstrante da iza njih stoji Rusija jer su na policiju bacali Molotovljeve koktele.

 

U društvu se ne šapuće. Na tome naročito insistiraju špijuni.

 

Kažite nam šta vas muči. Biće nam lakše.

 

Policija nije otkrila ubice novinara,

jer ne želi da se meša u nezavisno novinarstvo.

 

Ne istražujemo nerasvetljena ubistva

jer ne želimo da narušavamo večni mir žrtava.

 

Nađite ga život i zdravog!

Makar morali da ga iskopate iz zemlje.

 

Možda je izvršio samoubistvo, možda je ubijen. To policija još uvek nije odlučila.

 

Veoma je važno da se otkriju počinioci dela državnog terorizma. Da ne ostanu bez državnih ordena i privilegija.

 

Budi čovek, pa priznaj pljačke, progone, ubistva i silovanja koja si počinio!

Odlučio sam da se branim ćutanjem. Ućutkao sam sve nezgodne svedoke.

 

Ne samo da je pobio sve optužbe,

nego su na isti način završili i svedoci.

 

Ne možemo da pronađemo atentatora na predsednika jer previše je ljudi koji su za to imali motiv.

 

Oni koji najviše insistiraju na političkoj pozadini atentata, trebalo bi da se osvrnu.

 

Najviši funkcioneri vladajuće stranke došli su na suđenje da pruže podršku nezavisnom sudstvu.

 

Poznati smo kao loši organizatori. Zato mnogima optuženima nije organizovano suđenje.

 

Mi delimo pravdu.

Zato je sve manje ima.

 

Oštećeni ne može da se seti ko je pucao na njega, jer ima više rupa u pamćenju.

 

Sudija je obustavio proces za masovna ubistva jer nije dozvolio da se u sudnici govori o onima koji nisu prisutni.

 

Kod nas funkcioniše pravna država. Kada pošteno platite, dobijete poštenu presudu.

 

Žrtva nema alibi. Osuđena je jer se našla na mestu zločina.

 

Kriminalac je na sudu dobio što je tražio. Oslobađajuću presudu.

 

Zločince je stigla ruka pravde. I pomilovala ih je.

 

Bio je osuđen na smrt, a potom mu je kazna pooštrena. Sada je osuđen na život.

 

Svako je nevin. Dok ne ode na odsluženje zatvorske kazne.

 

Naš decenijski sveti cilj je borba za slobodu.

Poručili su robijaši sa svog skupa u zatvoru.

 

Kod nas se primenjuje običajno pravo. A običaj je da se zakoni ne poštuju.

 

Potrebna nam je pravna država u kojoj se radi javno i odgovorno. Nije loše kao ideja.

 

Moral, pravda i poštenje kod nas nisu na prodaju.

Zato što ne možemo da se dogovorimo oko cene.

 

U radu se držim visokih principa.

Za svaku uslugu tražim proviziju od preko pedeset posto.

 

Moralni patuljci žive kao u bajci.

 

Pošteni do koske su kost i koža.

 

Zadao mi je nizak udarac. Udario je na moje poštenje.

 

Novac je podigao onaj koji je bio spreman da klekne.

 

Namazan svim mastima nikad ne izgori.

 

Sačuvao je obraz, ali je izgubio glavu.

 

Nemoralno je prodavati ljubav. Po toj ceni.

 

Nismo jednostrano pristupili pregovorima.

Jedno govorimo, a drugo mislimo.

 

Istina je uvek negde između. Neće je niko kod sebe.

 

Istina je na sredini. Zato prva strada.

 

Govorim samo istinu, jer sto puta ponovljena laž postaje istina.

 

Petnaest godina ponavljana laž je drevna istina.

 

Kod nas nema potrebe ponavljati laž pedeset puta da bi se u nju poverovalo. Dovoljno je izgovoriti jednom.

 

Ne verujte lažima! Ako moj režim ima protivnike, ja ću ih sve pojesti!

 

Narodu istinu treba saopštavati dozirano. Inače, mogao bi sve da primi zdravo za gotovo.

 

Kad sam mu prosuo istinu u lice, bio je kao popišan.

 

Stidimo se gole istine.

 

Kada je majmun počeo da radi, presekao je granu na kojoj je sedeo.

 

Nezaposleni imaju ustavom zagarantovano pravo na rad, ali oni, očigledno, ne čitaju ustav.

 

U drugim državama prvo radite, pa vas plate. Kod nas prvo platite, pa onda dobijete posao.

 

Svuda u svetu ljudi su plaćeni za svoj posao. Jedino kod nas moraš da platiš da bi radio.

 

Neki idu na godišnje odmore,

a neki i na višegodišnje.

 

Rešenje za radnike koji ne primaju plate:

Da na putevima koje blokiraju

naplaćuju putarinu.

 

I radnici su ljudi od krvi i mesa.

Iako se to na prvi pogled ne bi reklo.

 

Svi  radimo kao jedan.

Sudeći po učinku.

 

Radim za sedmoricu.

Neradnika.

 

Za deset godina vernosti preduzeću dobio sam sat.

Nadam se da ću za sledećih deset dobiti i platu.

 

Kod nas se ljudi ne ubijaju od posla, već kada bez posla ostanu.

 

Gledamo svoja posla. Nikako da počnemo da ih obavljamo.

 

U Srbiji je milion ljudi bez posla.

I još toliko koji primaju platu.

 

Od 1. do 15. januara u Srbiji samo televizori rade.

 

Ko živi od svog rada, ne služi se inteligencijom.

 

Svi su bili fascinirani izgledom prvog srpskog kompjutera. Kao da je upravo izašao ispod čekića.

 

Ne predajemo se u tehnološkoj trci sa svetom. Uvek kada možemo, navodimo vodu na svoju vodenicu.

 

Udvostručili smo proizvodnju. To ne vide samo trezni.

 

Pokrenuli smo proizvodnju. I tako je otišla iz Srbije.

 

Kupio sam na tenderu fabriku sa dvesta radnika. Neka ih, hleba ne traže!

 

Ne samo da tajkun može da kupi diplomu, već i ceo fakultet.

 

Tajkuni su skromni ljudi. Ništa ne znamo o njima.

 

Prebacio sam preko ograde jednu bušilicu i komplet alata. I ja sam se uključio u privatizaciju naše firme.

 

Kod nas ne važi izreka: nevin kao novorođenče. Kada se dete rodi u Srbiji, već je dužno tri hiljade evra.

 

"I oprosti nam dugove naše" - molitva srpskih dužnika bankama od kojih su uzeli kredite.

 

Kako da razvijamo turizam, kad kod nas važi izreka – svakog gosta, tri dana dosta?!

 

Trgovci bi vratili cene,

ali političari poručuju da nema povratka na staro.

 

Naša privreda doživljava bum. Najviše je registrovano preduzeća za poslovnu pratnju.

 

U Srbiji svi žive dobro. Osim onih koji ne žive dobro.

 

Naš narod je navikao teško da živi. A njegove navike je teško promeniti.

 

Mi smo zemlja bogata sirotinjom.

 

Kada platimo sve račune, možemo normalno da živimo od prvog do prvog. U istom mesecu.

 

Dobio sam i potrošio celu platu. To mi je ulepšalo dan.

 

Profesori nose zimske kapute stare trideset godina. To je njihov statusni simbol.

 

Grejemo se na solarnu energiju. Kad ogreje sunce, tada nam je toplo.

 

Kad struja poskupi,

građani se naelektrišu!

 

Kupio sam pet glavica kupusa

i tako sam napunio potrošačku korpu.

 

Danas sam jeo.

To je moj utisak nedelje.

 

Da biste jeli svakoga dana, povremeno morate svašta da progutate.

 

Živimo u modernom informatičkom društvu.

Građani su dobro informisani gde se nalaze narodne kuhinje.

 

Nekoliko ljudi je u Srbiji umrlo od gladi. Ali, šta je to za zemlju sa ovolikim potencijalom?!

 

Kad god se situacija zakuva, nemamo šta da jedemo.

 

Ne uzbuđujem se što nemam šta da jedem. Moj komšija je u još težoj situaciji.

 

Ima pas za šta da nas ujede. On voli koske.

 

Daske nam život znače,

rekoše beskućnici iz potleušica na periferiji.

 

Opozicija nema potrebe da izvodi narod na ulice. Vlada je već stvorila dovoljno beskućnika.

 

U Srbiji na mnogim mestima možete da vidite netaknutu prirodu. Naročito na plodnim njivama.

 

Seljaci su građani drugog reda.

 

Država ozbiljno računa na seljaka.

Inače, ne bi bilo prinudnog otkupa.

 

Tek kada sam postao prosjak, počeo sam da živim od svog rada.

 

"Automobili bombe" nisu nikakva opasnost u poređenju sa automobilima na našim putevima

 

Nije pristojno pitati za platu,

jer je bezobrazno mala.

 

Romi su Srbima najbliži narod. Po standardu.

 

Mi nemamo sekundarne sirovine. Kod nas su sirovine primarne.

 

On je go i bos.

Zato što ne da na sebe.

 

Nisam srećan što je komšiji crkla krava.

Pouzdano znam da ima farmu goveda.

 

Nisam se radovao što je komšiji crkla krava. Policija je otkrila da sam je ja otrovao.

 

Ništa netačnije od sintagme – otuđeni centri moći. Oni su uvek više nego dobro povezani.

 

Sada nam je jedinstvo potrebnije nego bilo kada. Problem je, međutim, što svi misle drugačije od mene.

 

Ne naslanjaj se na brata!

 

Nismo više braća. On je promenio pol.

 

Mi čuvamo porodične vrednosti. Najviše nam je stalo do bakinog zlatnog nakita.

 

Vratite mi dedinu imovinu! Zauzvrat, evo vam moj deda.

 

Dok su postupali zverski, to smo mogli i da preživimo. Ali katastrofa je nastupila kada su prema nama počeli da se odnose ljudski.                      

 

Kadrovi rešavaju sve. Ali, kako se rešiti kadrova?!

 

Posle smrti o pokojniku sve najlepše. Pre smrti: crk'o dabogda!

 

Sve ovo smo već već videli.

I prošli put su od nas napravili slepce.

 

On je čovek od reči.

Odmah se videlo da je od slabog materijala.

 

Službenik će prekinuti pauzu za doručak,

ako ga pozovete na ručak.

 

Čovek je naše najveće bogatstvo.

Zato i trgujemo ljudima.

 

Najteže je ljude uveriti u ono što i sami znaju.

 

Ista su to govna. Verujte mi, kada vam kažem iz ličnog iskustva.

 

Dozvoliće i da ga guze. Samo da sačuva svoje dupe.

 

Pobeda materije nad duhom. Više je onih koje boli dupe, nego duša.

 

On brine samo za svoju guzicu. Za ostale ga boli dupe.

 

Bio je diplomatski uzdržan, pa nam nije psovao sve po spisku, već samo oca i majku.

 

Znamo mi za jadac, ali ne znamo ko nam je pojeo meso.

 

Ne družimo se. Zato što se poznajemo.

 

Nisam siledžija, ali ako me neko još jednom optuži, kosti ću mu polomiti!

 

Obnovio sam dijalog sa komšijama.

Ponovo smo počeli da se svađamo.

 

Zalagao sam se za politički obračun letvama metaforično, a oni su to shvatili bukvalno, pa su zadobili povrede.                    

 

Krv nije voda. Voda mora da se štedi.

 

Dželat kraj vešala je neviđeni davež.

 

Ubiću te, ali to ne sme da ugrozi naše prijateljstvo.

 

Kod nas je visok prag tolerancije. Zato se stalno o njega spotičemo.

 

Nisu oni dizali ruke na protivnike. Ubijali su ih niskim udarcima.

 

Pošto je on borac za slobodu, smešten je u zatvor da bi stalno bio u formi.

 

Neka vas ne zavara što na pregovore idemo spuštenih gaća. To mi pokazujemo da imamo muda.

 

Posle politike štapa i šargarepe, počeli smo da se ponašamo kao zečevi.

 

Naši stavovi su se približili. I onda je došlo do klinča.

 

Dobili smo po pički jer smo se kurčili.

 

Gledaoci su utrčali u teren jer su učesnici zatražili pomoć publike.

 

Nekad su probleme u društvu pravili dugokosi,

a sada oni kratko potšišani.

 

Ja sam žrtva medijskog rata. Potpuno sam nepoznat.

 

Što niste videli na državnoj televiziji, to vam se priviđa.

 

Svi kandidati su tokom izborne kampanje imali podjednako vreme u državnim medijima. Koliko su predstavnici vladajućih stranaka bili hvaljeni, toliko su opozicionari bili napadani.

 

Nestao je novinar koji je pisao o organizovanom kriminalu. On je uvek težio senzacijama.

 

Naši novinari su pratili svaku aferu od početka do kraja. Sve dok ne bi nestali.

 

Novinar je poginuo zbog neovlašćenog i nestručnog rukovanja činjenicama.

 

Najoštrije demantujem slike objavljene u novinama na kojima se ja vidim.

 

Moj komšija je paparaco. On najviše zaradi ako ne objavi fotografije.

 

Dali smo tabloidu fotografije snimljene u kupaonici i spavaćoj sobi. Danas od medija više ništa ne može da se sakrije.

 

Svako je nevin, sve dok se drugačije ne objavi u tabloidima.

 

Gledam komedije na našim TV-stanicama i smejem se.

Od muke.

 

Porast broja pisaca

srazmeran je smanjenju broja čitalaca.

 

U Srbiji se više poštuju pesnice nego pesnici.

 

Ne znamo šta je pisac hteo da kaže. Ali koga to uopšte i zanima?!

 

Tog postmodernistu su preveli na strane jezike jer je njegov roman na srpskom jeziku potpuno nerazumljiv.

 

Tom piscu treba dati nagradu za životno delo. Pod uslovom da više ništa ne napiše.

 

Ja držim do kulture. Razgovaram se samo s kulturni ljudi.

 

Kad vidim ko je sve akademik, dođe mi da izlegnem iz Akademiju.

 

Da li ste vi srpski intelektualac, ili se ponašate čudno iz nekih drugih razloga?

 

Kada se taj kritičar posrao na moje knjige, one su dobile na težini.

 

On piše jasno, da ga čitaoci razumeju. Zato ga književni kritičari i ne tumače.

 

O mojoj knjizi ćute svi kritičari. Zanemeli su pred mojom literaturom.

 

Stvarao je buku i bes, ali nije postao Fokner.

 

Zašto pišem kratke priče? Duga je to priča.

 

On je loš satiričar. Iz njegove knjige sam uspeo da prepišem jedva tri aforizma.

 

Kad sve truli, satira cveta.

 

Idem stopama Crnjanskog.

Napisao sam aforizam o Londonu.

 

Naša tragedija nije potpuna, zato što nam sve pomalo izgleda smešno.

 

Kako mislite da kao pisac postanem besmrtan, kada od honorara za knjigu ne mogu da živim ni mesec dana?!

 

Problemu smo prišli kreativnije i tako je zbir dva i dva postao pet.

 

Dva je veće od tri. To se zove postizborna matematika.

 

Dva i dva nisu uvek četiri.

Sve zavisi od ponude i potražnje.

 

Mi smo sagradili most. To što ovde nema reke, veliki je propust prirode.

 

Prema najnovijim saznanjima, dinosaurusi su iščezli sa lica zemlje jer su želeli da budu još veći.

 

Kome za života dižu spomenike, ruše ih posle njegove smrti.

 

Znam jednog čoveka sa juga Srbije. Govori srpski kao da mu je maternji jezik.

 

Čovek koji je suviše znao. O njemu se uvek govori u prošlom vremenu.

 

Đubre od čoveka stalno recikliraju.

 

Naše reke su čiste. U njih izlivamo ogromne količine deterdženata, sapuna i šampona.

 

Popio je nešto za smirenje. Cijankalij ga je potpuno smirio.

 

Desnica je moja bolja polovina.

 

O ukusima ne vredi raspravljati. S time se neko slaže, a neko ne.

 

Snovi se ostvaruju ako se malo spava.

 

Znamo i mi da to nije moguće, ali kod nas je baš tako.

 

To što vidite, nije to što mislite.

 

To što su nam učinili prijatelji, ne bi nam priredila ni braća.

 

Ko ima jaka leđa,

ima i veliki stomak.

 

Poletela dva vrana gavrana.

A doletelo nam je čitavo jato.

 

Ovo je vreme tranzicije. Danas jesi, sutra nisi.

 

Progres je očigledan. Nekada je pisalo na tarabi, a sada piše na bilbordu.

 

Stari perverznjak voli sve što vole mladi.

 

Do sreće se stiže dobrim standardom. Do dobrog standarda se stiže dobrom platom. Do dobre plate se stiže dobrim poslom. A do dobrog posla se stiže srećom.

 

Juče je bilo bolje. Danas sam bliže smrti.

 

Krug je zatvoren. I mi u njemu.

 

Vaše neznanje nije obično. Ono je enciklopedijsko.

 

Nisam završio osnovnu školu. Ne možemo svi da budemo doktori nauka.

 

Školovao sam se na zapadu.

Osnovnu školu sam završio u Loznici.

 

Znam da je glupo, ali došao sam na genijalnu ideju.

 

Ja biram svoje društvo. I zato sam usamljen.

 

Pamtim koje sam greške napravio. Zato sam ih tako uspešno ponovio.

 

Moje greške su poučne. Za sve, osim za mene.

 

Nisam stranački opredeljen. Ja sam član partije.

 

Ja sam najbolji na svetu. Kada sam u svom svetu.

 

Mnogo sam poznat. Zato želim da ostanem anoniman.

 

Primenjujem najefektniju zaštitu od sunčevog zračenja. Ne idem na letovanje.

 

Postavljen sam za ambasadora. Period od četiri godine sasvim je dovoljan da naučim neki strani jezik.

 

Popio sam pet krigli piva i onda sam prestao. Da ih brojim.

 

Vozim suprotnom stranom auto-puta. To je put kojim se ređe ide.

 

Ne samo da nema pas za šta da me ujede, nego nemam ni psa.

 

Živim kao pas. Zato što sam lajao.

 

S njima neću zajedno ni u crkvu. Ja sam musliman.

 

Govorim nekoliko jezika. Ni sam ne znam tačno koliko je jezika nastalo od srpskog.

 

Vlasnik sam tri radnje. Spavanja, dremanja i ležanja.

 

Kada sam razbio ogledalo sedam godina sam imao sreće. Nisam morao da gledam svoj lik.

 

I ja bih legao na rudu. Ako je zlatna.

 

Našao sam sponzora. Sada tražim sponzorušu.

 

Kad sam izneo svoje mišljenje, rekli su mi da se nosim i ja.

 

Morao sam da napravim salto mortale. Da bih ostao živ.

 

Kad podvučem crtu ispod svog života, zaključim da sam ispod crte.

 

Ako sam spavao sa najzgodnijom devojkom, a drugi to ne znaju, šta ja imam od toga?!

 

Ona izgleda kao anđeo. Mala je, zdepasta i liči na muškarca.

 

Zbog nekih žena bih išao i na kraj sveta. Samo da im pobegnem.

 

Odlučio sam da mi žena rodi desetoro dece, ali za to mi je potrebna pomoć šire društvene zajednice.

 

Između nas dvoje je postojala hemija. Sada postoji samo fizika.

 

Ljubav sve pokreće. Dragi, izađi i poguraj auto!

 

Ja se bojim od zla domaćega. Moje žene.

 

Zameram ženi što kasno noću izlazi u grad. Šta ima da me traži po kafanama?

 

Za praznike sam kćerki kupio lutku, sinu bicikl, a ženi grudi.

 

Moja žena ima šljivu ispod oka. Da se zna da je iz Srbije.

 

Žena me nikada ne pita gde izalazim noću. Moram svuda da je vodim sa sobom.

 

Ja sam porodičan čovek. Flertujem samo sa ženama koje su u braku.

 

Ja sam veran svojoj supruzi. Tražim je u svakoj drugoj ženi.

 

Sad sam drugi čovek.

Svojoj ženi.

 

Žena mi je pobegla sa prijateljem.

Otad mi je on najbolji prijatelj.

 

Moja reč je poslednja. Posle žene uvek moram da kažem: Da!

 

Posle mnogo godina braka muž i žena se srode, pa im bude grešno da vode ljubav.

 

Moja žena je separatista. Hoće da se razvede od mene.

 

Muškarci su bolji kuvari od žena. Žene su bolje kuvarice.

 

Prostitutka iz Rusije mi je najpre tražila pedeset evra, pa je spustila cenu na trideset. Široka slovenska duša.

 

Prosečna plata ne zadovoljava osnovne životne potrebe. Sramota, ne mogu da platim čak ni prostitutku!

 

Šta će mi žena sa plastičnim grudima, usnama, trepavicama, kukovima...? Bolje mi je da odmah kupim plastičnu lutku na duvanje.

 

Na njoj je sve veštačko: grudi, zadnjica, nokti, trepavice, kosa, zubi... Prirodna je jedino bunda.

 

Nikako mi ne uspeva da uverim žene u to da je sreća u malim stvarima.

 

Pešak je transvestit. Pretvorio se u damu.

 

Meni teško pada što mi lako pada.

 

Pričaću vam o svojim ljubavnim podvizima. Onako kako ih ja zamišljam.

 

Upražnjavam oralni seks. Stalno govorim o seksu.

 

Sjaši Kurta, hoće i Murta malo da jebe!

 

Imam jednu želju, ali da mi se ispuni više puta.

 

Zašto on za mene tvrdi da sam peder, jebem li ga, ne znam?!

 

Ja sam njemu oca očinjeg! On će mene da zove pederom?!

 

Moj seks je kao pesma. Završi se za dva-tri minuta.

 

Lečim se alternativnom medicinom. Najbolje me leči medicinska sestra.

 

U seksu sam vrlo diskretan. To se tiče samo mene i još nekih stotinak osoba.

 

U seksu radim šta hoću, ali nemam s kim.

 

U seksu sam prava životinja. Radim to jednom godišnje kao vuk, a završim za sekundu kao zec.

 

Ako vam je čvrst i veza je onda stabilna.

 

Dobar seks – rešenje koje zadovoljava obe strane.

 

Deco, učite školu! U protivnom, bićete slavni i bogati.

 

Profesore, nisam prepisivao! Pošto je pitanje bilo teško, tražio sam pomoć prijatelja.

 

Otac se kladio da će moj uspeh na polugodištu i kraju školske godine biti iz jedan u jedan.

 

Mama kaže da je šargarepa dobra za vid, ali ja ne mogu očima da je vidim.

 

Bili smo kod čika zubara i ništa me nije bolelo. Popravljao je zub mom bratu.

 

Ja sam đak pešak. Dokazao sam to na školskom takmičenju u sprintu.

 

U našoj školi ima petsto đaka. Šta ću im na časovima još i ja jedan?

 

Ne samo što sedimo u magarećoj klupi, nego nam je učitelj izvukao i uši.

 

Spavao sam sa svojom učiteljicom. Ja sam učenik sa posebnim potrebama.

 

Kad sam rekao Daci da se palim na nju, polila me je lončetom vode.

 

Veza između Vesne i mene je ozbiljna. Ona se ozbiljno naljutila na mene.

 

Menadžeri naših fudbalera su trgovci nekretninama.

 

Naši fudbaleri su igrali kao jedan. Protivnik je igrao sa svih jedanaest igrača.

 

Fudbal je najvažnija sporedna stvar na svetu. I za fudbalere naše reprezentacije.

 

Naše najveće fudbalske tragedije ispevane su u šesnaestercu.

 

Grb nam je svetinja. Kada počnemo da gubimo, odmah menjamo dres.

 

Sudija je odlično obavio svoj zadatak. Ostalo je da se utvrdi ko mu je taj zadatak dao.

 

Imamo pobedu u džepu. Platili smo sudije.

 

Pobedili smo u najvećem domaćem fudbalskom derbiju. Imamo i dva svedoka da to potvrde.

 

Navijači su nam dali krila. Leteli smo preko ograde stadiona.

 

Istina je da publike nema na tribinama stadiona, ali zato je ispunila terene.

 

U dva navrata smo gledali nemile scene na fudbalskoj utakmici. Od prvog do 45. minuta i od 46. do 90. minuta.

 

Život ne može da čeka. Smrt, takođe.

 

Lečenje jeste bilo nestručno, ali zato je obdukcija urađena vrlo kvalitetno.

 

Nazad se ne može.

Sva mesta su popunjena.

 

Dosta je bilo ovako!

Hajdemo ispočetka!

 

Prva reč je bila u Boga, a poslednja će biti reč tehnike.

 

Naša tragedija je specifična.

Nema kraj.

SHARE THIS PAGE ON: