Protekle nedelje u kripti Crkve Sv. Marka, pomovisane su dve nove knjige poznate srpske spisateljice Milice Jeftimijević Lilić: O, Kosovu opet ( i nove pesme) , izdavač Prištinska Panorama , i priče pod nazivom, Skriveno u sjaju očiju (izdavači Banatski kluturni centar i Književna radionica Kordun).
U programu su učestvovali: prof. Milijana Aleksić-Dobrosavljević, književnik Bratislav Milanović, mr Jordan Ristić, urednik Rada Komazec i autorka.
Muzički program su priredili; gitara Slavomir Brajković i Mihajlo Radović, violina
Moderator večeri bila je, Dragana Lilić
Milica Jeftimijević Lilić, autor je 27 knjiga (sa prevodima i izborima). U svom višede cenijskom bavljenju literaturom Milica Jeftimijević Lilić ostvarila je uspešnu karijeru i u međunarodnim okvirima. Bilans je: 4 knjige proze, 5 knjiga književne kritike, i 19 knjiga poezije, u šta spadauju i izbori i prevodi na strane jezike i to gotovo na trideset svetskih jezika. Dobitnik je značajnih nacionalnih i internacionalnih nagrada i priznanja.Pominjemo samo neka: Kondir Kosovke devojke, Zmaj Ognjeni Vuk, Zlatnik Car Konstantina, Zlatni bočug, Medalja sa likom Nerona, dodeljena u Italiji, Global ikon za 2018. Dar Fondacije pisaca u Indiji, Prva nagrada za kreativnost dodeljena u Libanu, Most kulture, u Istanbulu, Velika povelja Nizami, dar Srpske kraljevske akademije i Ambasade Azerbejdžana i druge.
Više o Miličinoj biobibliografiji pogledajte na "Vikipediji"
Posle Beograda , autorka je svoje nove knjige promovisala i u Crnoj Gori, u Nikšiću
Prof. Milijana Aleksić napisala je besedu o delu života i rada Milice Jeftimijević Lilić, koju prenosimo u celosti.
Milica Jeftimijević Lilić je bila naša inspiracija i paradigma profesora
Osećam se povlašćeno što sam večeras na ovom divnom mestu. Privilegija je prava reč, jer nažalost, nisam zašla u akademske dubine tumačenja književnog dela, ali se nadam da ću svojim izlaganjem doprineti da iz jednog novog ugla sagledamo i upotpunimo portret naše umetnice, pesnikinje mr Milice Jeftimijević Lilić. U Miličinoj biografiji nailazimo na podatak da je radila na Filološkom fakultetu u Prištini kao asistent na predmetu Metodika nastave srpskog jezika i književnosti, a bila je i profesor metodike na Višoj pedagoškoj školi, dakle pripremala je studente za rad u nastavi, i ja sam jedan od Miličinih studenata.
U to vreme ona je nama pomalo ličila na onu Dučićevu muzu koja je odveć lepa da se sviđa svakom i odveć gorda da bi živela za druge. Gajili smo izuzetno poštovanje prema njoj jer je svojim izgledom, stavom i ukupnim ponašanjem predstavljala inspiraciju i paradigmu profesora.
Svoje prve časove osmišljavali smo i realizovali prema njenim instrukcijama pa sam i ja svoj prvi čas tako održala u Prvoj prištinskoj gimnaziji - nastavna jedinica «Svakidašnja jadikovka», pesma Tina Ujevića. Ne verujem u slučajnosti, već u Božiju promisao i danas, kada je od tog časa prošlo gotovo 25 godina, posle svega što se dogodilo nama sa Kosova, ta Ujevićeva pesma upotpunjuje misao Ezre Paunda da je sva umetnost savremena i predivno opisuje naše pečalno lutanje, i kao što pesnik u toj pesmi ne pristaje na poraz, tako i mi iz tog plemena, sa tog prostora, ne pristajemo na predaju, već se prepoznajemo u stihovima jer meni treba moćna reč, jer meni treba odgovor, i ljubav ili sveta smrt, a moćne reči i odgovore pronalazili smo u poeziji umetnika iz našeg zavičaja, među kojima je i Milica. Jedna istočnjačka poslovica glasi: Čovek je dužan svom zavičaju i večerašnja promocija knjige O Kosovu opet je bespoštedno vraćanje tog duga. Međutim, bilo bi nepravedno da samo umetnici, poput Atlasa, na leđima nose svoj dug, valjalo bi taj teret podeliti. Profesor Milo Lompar u svojoj knjizi Sloboda i istina misli: Osećanje dužnosti - bez ikakvih privilegija i kao slobodan izbor - trebalo bi da bude visoki ideal nacionalne inteligencije. Jer, ne postoje intelektualci samo da bi nešto znali, nego postoje da bi u onim trenucima kad je biti ili ne biti za nacionalnu kulturu - nešto bili.
U jednoj pesmi Milica kaže: Što štedro dajem, vratiti se mora, i budući da je bila i ostala inspiracija i da je pored ostalog nosilac Priznanja za trajni doprinos kulturi, pokušala sam da njeno stvaralaštvo predstavim i približim svojim učenicima. Tako smo pre tri godine prisustvovali književnoj večeri koja je upriličena povodom četiri decenije od Miličinog umetničkog rada. Iako deca često podsećaju na Odisejeve mornare, kojima je sipan vosak u uši da ne čuju zanosnu pesmu sirena, lepota ipak nađe svoj put i kako to obično čini, Milica je ostavila snažan utisak na učenike, i tako se rodila ideja da jedan javni čas posvetimo njenom stvaralaštvu. Milica sve svoje sa sobom nosi, snagu uma, ličnosti, karaktera i magijsku moć svoje pesme, svoje čaranje, tako je pre tri godine postala prijatelj naše škole. Potom su učenici poželeli da kazuju njenu poeziju na Opštinskom takmičenju recitatora i govorili su stihove pesama Ako te otuđe i Ljubav ova, i osvojili su drugo i treće mesto. Ta generacija učenika se otisnula u život, a večeras je sa nama nova generacija učenika koja se prvi put sreće sa Milicom. I opet slučajnost ili Božija promisao, Milica je išla u srednju tehničku školu, a mi smo iz Železničke tehničke škole i to nije obična škola. Voz kao umetnički znak, simbol, metafora, često je prisutan u književnosti, a nastanak sedme umetnosti, filma, upravo je vezan za železnicu i prvi film braće Limijer Ulazak voza u stanicu. Voz je i simbol kretanja. Kretanje je imanentna crta Miličine ličnosti i doslovno i u prenesenom značenju, ona je stalno u pokretu, u potrazi za novim izrazom, saznanjima, otkrićima, mogućnostima, pojavama. I to kretanje je svojevrsna odiseja gde se misao zaokupi logosom, stremljenjem ka istini ljubavi, bolu, nadanju sve do konačnog srećnog povratka na Itaku jer Ako te otuđe, Kosovo, nikada više nećemo biti svoji, celi, niti će biti isti svemir vasceli. Ovo bi mogla biti pesma za čitanku. Taj Miličin pokret je sličan pokretu lirskog subjekta u Ujevićevoj pesmi, kojom sam i započela svoje izlaganje, jer ona neprestano traži nove i moćnije reči, za nju je poezija najduhovniji vid postojanja.
Prof. Milijana Aleksić-Dobrosavljević
Književna radionica Kordun
