About usAuthorsPoetryProseReviewsTalksKultura sećanjaKolumnaBesede

Krnjačka godina zmaja
„Lepe strankinje”: Sujeto, ime ti je pisac
Vidovdanski dani: dijaspora u matici
Filološki fakultet dobio akreditaciju za azerbejdžanski i hebrejski
Predstavljena knjiga Mileta Savića o dječaku Spomenku Gostiću
Umetnička kolonija Krčedin od 4. do 7. jula
Distopija je poslednji bedem zdravlja
Radovi osnovaca iz Srbije među deset najzanimljivijih priča u Evropi
Pisci o kojima se priča: Džordž Sanders
Veče ljubavne poezije Miodraga Jakšića
Otpisani entuzijast Danijel Mihić: Osjećam dužnost da ponudim alternativu crno-bijelom svijetu
Podsećanje na velika imena srpske literature
I heroj i probisvet
Torontske boje Botičelijevog glasa
Konkurs za Književnu nagradu „Beskrajni plavi krug” za najbolji roman
U čast pesnika Dobrice Erića
U Beogradu promovisan zbornik o Savi Mrkalju
„Trg od ćirilice” – sajam srpske književnosti i kulture
Silazak u tamu put je ka svetlosti
Renomirani umetnik iz Indonezije u poseti Beogradu
Koncert Isidore Žebeljan oduševio publiku u Valensiji
Tokom „Nišvila” i književni festival
Prvi srpski putopis o Americi
Šekspir je zaseban kontinent
Srpski knez na proputovanju kroz Indiju
Akcija Udruženja Autostoperski vodič kroz fantastiku – Vratimo domaću fantastiku u biblioteke
„Zlatni krst” se vratio kući
Ne znamo koje to more šumi u nama
Branislav Nušić u pričama
Pesnička škola za mlade u prirodi
U subotu „Poetsko veče u susret jeseni” u Banjaluci
Uspešno predstavljanje Srbije na međunarodnom Sajmu knjiga u Pekingu
Crno-beli svet prošlosti
Marina Abramović, kraljica performansa
Srbija sa uspehom predstavljena na Sajmu knjiga u Moskvi
Nemačka samokritičnost
Moderna bibliotekarka: Devojka sakuplja knjige za seoske škole i bolnice
„Tesla, portret među maskama” i na arapskom jeziku
Ko je „dobra vila” srpske nauke?
Sto deset godina pesme „Santa Maria della Salute”
Poziv dijaspori i Srbima iz regiona za učešće na 64. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga
MOderna MArina | Kolumna Ilije Šaule
Deset romana pisanih na izmišljenim jezicima
Beogradski međunarodni susret pisaca 20. septembra
„Andrićeva nagrada” Draganu Stojanoviću
Digitalizacija i duboko čitanje – nestajanje kontemplativnog uma
Promocija knjige „Ete takoj” 27. septembra
Jubilej: Deset godina Književne radionice „Kordun”
Ni knjige više nisu garancija tačnosti
Sto karlovačkih đaka će recitovati poeziju Miloša Crnjanskog kod Brankovog groba
Milisav Savić dobitnik „Bagdalinog” prstena
Mostarki Senki Marić nagrada „Meša Selimović” za roman „Kintsugi tijela”
Da li umetnost još može da nas šokira ili smo sve već videli
Ispunjenje sna se zove „Carnegie Hall”
Jovica Aćin dobitnik Njegoševe nagrade za roman „Srodnici”
Izložba Bogdana Miščevića uskoro u Beogradu
Govor Miodraga Jakšića na Svečanoj akademiji u Patersonu, Nju Džerzi
Sva lica savremene američke književnosti
Nenad Gugl, profesor bolji od „Gugla”
Kreativna prezentacija umesto pijace
Govor Milutina Srbljaka na Svečanoj akademiji u Patersonu, Nju Džerzi
Proglašeni dobitnici Nobelove nagrade za književnost za 2018. i 2019. godinu
Za život treba više od golog života
Počinje sedamdeseti Sajam knjiga u Frankfurtu
Vladimir Tabašević – „Intelektualčev” strah od mišljenja
Književno veče Dušice Ivanović u Matici iseljenika
Milorad Pavić od Š do A
Da li je knjiga roba ili kultura
Zanimljiva sudbina nedostajućeg lista Miroslavljevog jevanđelja
Štand Srbije na Sajmu knjiga u Frankfurtu: Književnost za sve generacije
Pavić – iskazi nakon smrti
Drugi rođendan banjalučke poetese Nede Gavrić
Nijedna dečja soba ne sme biti bez knjiga
Promovisan roman „Čežnja” Ljiljane Pilipović Karanović
Lozinka generacije koja je odrastala uz „Azru”
Najveća zbirka knjiga o Egiptu u regionu
Reizdanje „Feliksa” Vladimira Kecmanovića
Imate li nešto od poezije
Još malo sajma - ekskluzivno
Danas kada postajem vještica
Knjiga “Dobri ljudi u vremenu zla” Svetlane Broz objavljena u Beogradu
Željko Jack Dimić, glumac o kojem se sve više govori
Treba nam svaka Njegoševa reč
Za „Neretvu“ čak i Pikaso odbio honorar i dva prava mosta dignuta u vazduh
Nova knjiga Divne Vuksanović - Vetar sa zvezdane planine
Dragoslavu Mihailoviću Gramata Pesničke republike
Dramatični Vagner, smirena paleta
Lingvistički genije iz Sjeničaka na Kordunu
„Molinari” i Ana Sokolović u Beogradu
Đino Lajneveber nagrađen u okviru manifestacije Pesnička republika
POZNATI DOBITNICI KNjIŽEVNE NAGRADE >IZVOR 2019<
Roman "Zedsi" dobitnik nagrade "Rade Obrenović"
Zašto je čitanje korisno: 15 razloga zašto je dobro čitati knjige
Sajam knjiga u Nišu od 2. do 8. decembra
Japanska književnost na sajmu knjiga u Nišu
Milan Ružić - "Narod za izdavanje"
Srbija je jedina zemlja koju smatram svojom
PROMOCIJA NOVIH KNjIGA MILICE JEFTIMIJEVIĆ LILIĆ
30 godina posle pada Berlinskog zida
Duško Trifunović, čovek koga smo ostavili
Pisanje rešava
Handke najveći prijatelj sa Srbima iz „enklave“ Velika Hoča
Digitalni pogled u zadužbinu Stefana Nemanje
Korzo je odšetao u sećanje
Njegoševa varnica: Okrugli sto posvećen velikom pesniku u Matici iseljenika Srbije
Handke: Radost je jedina ispravna moć
Mi padamo, a padobran se nije otvorio
Čestitka Književne radionice Kordun
SKD Prosvjeta, pododbor Krnjak na HRT
Sali Runi – mladi irski klasik
Vladimir Pištalo, gost Kulturnog dnevnika
Dara Sekulić, pjesnikinja istine (video)
"Astikja" i "Razoružana slova" pred čitaocima u Torontu
Saši Iliću Ninova nagrada za knjigu „Pas i kontrabas”
OLGA TOKARČUK: Pričanje u prvom licu
Kuća na dva kraja sveta
IZLOŽBA IVANE VUKAJLOVIĆ SIMIĆ U BUDIMPEŠTI
Toronto: Predstavljen srpsko-kanadski časopis za književnost i kulturu „Ljudi govore"
Regionalni nagradni konkurs: Spasimo putopis 2020.
Radovan Vlahović: „Bdenje nad smislom”
Sakupljač gorkih nesanica
Matica iseljenika Srbije - 70 godina postojanja
Prevodi: Gojko Božović na ruskom i ukrajinskom
Nagrada „Meša Selimović” pripala Vladimiru Pištalu
KORDUNAŠKO POP ROK PRELO
Rođen je Danilo Kiš ...
Zaboravljene reči srpskog jezika
Književni klub u Nišu
Mera slobode je mera odsutnosti teskobe u nama
Marko Miljković i Vitomir Teofilović dobitnici Vibove nagrade
Četvrti pesnički konkurs UG „Igrale se delije“
Šta nećete imati kad odete MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU
KRATKA, ŽANROVSKA PROZA
Korona sa mog prozora
Dela ostaju kao svedočanstvo da smo postojali
Pismo iz Baltimora Bogdana Miščevića
U MOZAIKU RAZMIŠLjANjA
KORONA VIRUS U MOZAIKU RAZMIŠLjANjA
Zarozani crveni tepih čovečanstva
Provokativni i subverzivni Česi
Preumljenje je neophodno
"Sunčani sat" Radovanu Vlahoviću
PRESUDA I POMILOVANjE
Vuk je mrtav, a ni mi nismo dobro
Humanista i umetnik, avangardan i svoj
Pesnik Nenad Milošević laureat nagrade "Branko Miljković"
Festival poezije mladih Vrbas
Izložba ilustracija Senke Vlahović
Dodeljena titula "Ja Krčedinac" 2020.
Pristojnost prema kulturi sećanja
Inhale and Exhale
Laureati književne nagrade "Rastko Petrović" za 2020. godinu
Dodela priznanja autorima Književne radionice Kordun
Đedove tople ruke
Iza fasade kapitalizma istina se teško probija
Milan Rakulj osvojio "Srpsko pero"
Život na crticu
ljubica žikić - autor za mesec januar
Dragan Markovic Branko Copic award winner
award Branko Miljkovic
Igor Marojević dobitnik nagrade Meša Selimović
Globus hystericus - Katarina Sarić
"stanislav lem" za 2021. goranu skrobonji
senahid nezirovich - autor of the month february
Award to Milica Jeftimijevic Lilic
month award
Dara Sekulic has passed away
Roman "Gorštak" Ljiljane Pilipović Karanović. prvenac izdavačke kuće "Književni ESNAF"
Nordic Noir on the Serbian way
Katarina Sarić - Autor meseca aprila
Prestižna literalna sekcija 10. Beogradske gimnazije
globus hystericus
Simo Jelaca - award for the autor of the month
Veče umetničke muzike
Author of the month of June of the Literary Workshop Kordun
Zašto je srpska krajiška kultura apatrid u Srbiji
Nenad Grujičić dobitnik velike Bazjaške povelje
Dragica Ivanović autor meseca jula Književne radionice KOrdun
nikolina zobenica - award for the Author of the month - august
midars night at Sekin salash
Amfilohije
author of the month
Gojko Bozovic: a book fair would be a risky and irresponsible event
Antologija budućih snova, izložba ilustracija Senke Vlahović
Audio book, novel Clay King by Branka Selakovic
NOVO, NOVO, NOVO!!! Logosno preobilje sveta, Milice Jeftimijević Lilić
Boris Misic - monthly award
disintegrated in the hard copy - book of the month
The end of a dramatic act
news from the unconscious, branka selakovic, sinkopa - story book
Mile Ristovic - author of the month of Novembar
New novel MiljanaPaunovica, Tunnels of the past
Književna nagrada "Rastko Petrović" za 2021.
Exhibition - to close cracks, close holes
Dodela priznanja Književne radionice Kordun
Poezija Dare Sekulić povezala Vlasotince i Istočno Sarajevo
Roman "Ruža pod ledom", Mirka Demića predstavljen u Leskovcu
aleksandra djordjevic - author of the month
Happy New Yeare!
Golden feather for Goran Maksimović in January
Njegoš is an obstacle ...
announced competition literary workshop Kordun
golden quill to gordana jez lazic
Uručena pesnička nagrada "Pečat varoši sremskokarlovačke"
Golden feather for the March 2022
golden quill for branka selakovic
Miodragu Jakšiću nagrada za najbolji poetski spot
istrajati u vremenu - prvi roman vere scekic
ilijas ilijanum
Reyultati konkursa "Čovekov otisak u prirodi"
negoslava stanojevic dobitnica Zlatnog pera meseca
New book Žito i vila - Nemanja Zivlak
letnja skola sveti sava
Literary evening Gordana Jez Lazic
Never toо late
Golden feather for the Jun 2022 Mileva Lela Aleksic
dodir japana
Zlatno pero, Kosti Kosovcu
Ja, Krčedinac - 2022.
Zlatno pero, Jeleni Glisic
PROMOCIJA TROKNJIŽJA „MIDAR” I IZLOŽBA „BOJE I JA”
OTVORENA IZLOŽBA SLIKA „BOJE I JA” I PREDSTAVLJENA TRILOGIJA „MIDAR” ILIJE ŠAULE
Izložba slika Ilije Šaule u Beogradu
Jesenji KRK KONKURS
Otvorena izložba BOJE I JA Ilije Šaule u galeriji 4SE u Beogradu
književni esnaf prvi put na sajmu knjiga u Beogradu
Na štandu Esnafa promovisane Odaje od mahovine Ljubice Žikić
Aleksandra Grozdanić - autor meseca
Suncica Radulovic - golden feather
Golden feather for December
I only just have time to love you
Održana promocija knjige
Golden feather to Natasa Sokolov
Maria Victoria Zivanovic winner of the golden pen
Zlatno pero Aleksi Đukanoviću
,,golden pen" to Zorka Čordašević
World culture and folk custom - Sweden
Zlatno pero sanji Lukić
Golden pen for Sladjana Milenkovic
David Albahari passed away
Poetry by Sanja Lukic in Novi Sad
International art colony Krchedin - the first 16 years
Poetic caravan
Priče sa karakterom i karakter bez priče
Izašao novi broj časopisa Književni ESNAF
In honor of the Belgrade reader and Serbian literature
MARS - THE REALITY OF HUMAN LIFEOR ILLUSION
Commemoration of Academician Srboljub Živanović
Dokumentarni film o pjesniku Dušku Trifunoviću
Svetosavska Svčanost, UKS
PUTEVIMA SVETOG SAVE U RUSIJU
Lana Zorjan from Novi Sad the best young artist in the world
Dobitnik NINove nagrade po pprvi put iz Republike Srpske
Zmajeva nagrada Zoranu Đeriću
Poetic-musical harmony
Nagrada "Kolja Mićević" Risti Vasilevskom
Hosijet Rustamova: APEL! Zemlja je domovina čitavog čovječanstva
Significant success of the Serbian school in Canada
KR ,,Kordun" i Književni ESNAF, dodelili priznanja
Such a prince, such a fairy tale
Otvoren 67. Međunarodni sajam knjiga u Beogradu





















Featured

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Minić Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
News


SRBIJA JE JEDINA ZEMLJA KOJU SMATRAM SVOJOM

Naši ljudi u svetu: Jelena Brezjanović, otišla u inostranstvo da studira, danas predaje na Univerzitetu Severne Floride i radi kao istraživač na Univerzitetu Floride

U Srbiji sam provela pola svog života. Slobodu i uslove koje sam u svojoj zemilji imala su mi tada omogućavali da, u uzrastu u kojem sam bila, ostvarujem svoje ciljeve.

Piše: V. Stojsavljević 07. decembra 2019.

Jelena je još kao student otišla iz Srbije, kako bi se posvetila svom obrazovanju, ali kako nam kaže, ponosna je na svoje poreklo.


„U inostranstvo sam otišla kao student razmene devedesetih godina, ne kao neko ko napušta svoju zemlju, naprotiv. Srbija je jedina zemlja koju smatram svojom. Ja sam veoma ponosna na svoje poreklo, ali cenim i poštujem druge, te nikad nisam osuđivala bilo čije odluke jer svako u srcu nosi svoju priču i vodi se svojim ciljevima“, počinje Jelena priču za sajt Danasa.


„Što se tiče boravka u inostranstvu, moji roditelji su uvek ulagali u naše obrazovanje, i činili sve da moj brat i ja u životu cenimo to kao najveće bogatstvo koje čovek može da stekne. Tako da je moja želja za novim saznanjima najviše uticala na moje odluke“, nastavlja ona.
Kako nam kaže, planirala je da se vrati u Srbiju nakon studija.
„Naš porodični plan bio je da se, kada zavrsim program, vratim u zemlju. Godinu dana nakon što sam se vratila, dobila sam ponudu da nastavim studije u gradu gde sam bila student razmene te smo odlučili da prihvatim ponudu i nastavim studiranje u inostranstvu. Za vreme studija sam dobila stipendiju za magistarske studije, a potom i za doktorat na katedri za antropologiju, koji sam završila ove godine u maju. U međuvremenu sam osnovala i porodicu, tako da sada razmišljamo o zajedničkom povratku u Srbiju“, naglašava Jelena.

Iako fizički nije prisutna u Srbiji, ona se ipak trudi da da doprinos svojoj zemlji.

„Volela bih da pomenem da sve vreme mog boravka u inostranstvu aktivno učestvujem i trudim se da doprinosim svojoj zemlji tako što, sa jedne strane, razmenjujem znanje i iskustva koja stičem u profesiji sa kolegama i studentima iz Srbije a, sa druge, kroz istraživanja koja radim u Srbiji. Moja disertacija je, upravo, bila vezana za intra-kulturnu varijaciju među povratnicima, njihovim stavovima, iskustvima i razlozima vezanim za sve faze njihove migracije: odlazak, boravak u inostranstvu, i povratak i reintergraciju u Srbiji“, kaže Jelena.

Priča i o svom istraživačkom radu i problemu migracija.

„Na migraciju se, uglavnom, veoma usko gleda. Preovladava mišljenje da migranti i povratnici čine homogenu grupu i da najčešće odlaze zbog ekonomskih razloga. Međutim, iako poreklom iz iste zemlje, ljudi imaju veoma različite stavove, iskustva i razloge zašto odlaze i zašto se vraćaju. Moj rad je veoma opširan jer se bavi tematikom koja je veoma kompleksna i nije prikladna za ovako kratak intervju, ali bih volela da pomenem da, iako je migracioni trend u porastu, internacionalni migranti čine oko 3,4 odsto ukupne svetske populacije. Svaki čovek je potencijalni migrant, ali većina ljudi ostaje u blizini mesta gde su se i rodili. Na odluku migranta da promeni mesto boravka u bilo kom smeru ne odlučuje samo ta osoba već razni faktori i pritisci sredine u kojoj se nalazi. U slučaju naših povratnika, u većini slučajeva, odnosno više od 60 odsto, učesnici istraživanja su eksplicitno ili implicitno naveli da su o odlasku u inostranstvo razmišljali kao o privremenom boravku/rešenju, tj. da su planirali povratak pre nego što su uopšte i napustili Srbiju“, objašnjava ona.

Priča nam i koji je najveći problem povratnika u Srbiju.

„Naši ljudi se vraćaju u svoju zemlju ali trenutno nailaze na razne institucijalne prepreke koje im otežavaju proces reintegracije. Takođe se, nažalost, suočavaju sa negativnim stavovima u društvu, što dodatno uvećava takozvani povratni kulturni šok i podstiče re-emigraciju. Tekstualna analiza komentara u javnim medijima, na primer, ukazuje na to da javnost smatra priče i iskustva povratnika nelegitminim, vezuje povratak za neuspeh, finansijsku situiranost, itd. Shodno tome, generalizacije obično podržavaju sterotipe koji nisu realna slika u većini slučajeva. Takođe, bitno je pomenuti da veliki broj ispitanika u mom istraživanju ima 40 ili više godina, i povratak im je bio usko vezan za brigu o roditeljima i želju da im deca odrastaju u Srbiji. Tako da javni narativ, i inicijative koje su trenutno usko fokusirane na povratak “mladih” ili “obrazovanih”, isključuje razmatrnje potreba ostale populacije koja ne spada pod tu, veoma neprecizno definisanu grupu, a to su ljudi srednjih godina i stariji, ljudi koji se vraćaju sa decom, penzioneri, potomci diaspore, itd“, navodi Jelena.

Ona nam je uporedila život i obrazovanje u Srbiji i inostranstvu.


„U Srbiji sam provela pola svog života. Slobodu i uslove koje sam u svojoj zemilji imala su mi tada omogućavali da, u uzrastu u kojem sam bila, ostvarujem svoje ciljeve. Naravno, sećam se i lepih i teških vremena kroz koja smo svi u tadašnjoj SR Jugoslaviji prolazili, ali sam uvek bila okružena ogromnom ljubavlju i podrškom moje porodice i naših mnogobrojnih prijatelja. To je bila i ostaje osnova mog mira i sreće. Takođe, veoma sam ponosna što sam u Srbiji završila svoje osnovno obrazovanje i Filiološku gimnaziju. Kao neko ko je u poziciji da uporedi različite obrazovne sisteme, stekla sam veliko znanje koje mi je bilo, pored ličnih ambicija, ključno za akademski uspeh narednih godina. Veoma sam zahvalna svim ljudima koji su doprineli mom obrazovanju i koji su u nama negovali znatiželju i razvijali kritičko razmišljanje“, ističe Jelena.


Ona priča i kako joj je trenutno u Sjedninjenim Američkim Državama.

„Zemlja u kojoj živim, kao i svaka zemlja u kojoj radim antropološka istraživanja, mi pruža dodatni uvid u kulturološke finese koje mi pomažu da imam holistički pristup u nauci kojom se bavim. Neke od predmeta koje sam predavala, kao što su “Rasa i Rasizam”, “Lingvistička antropologija”, “Svetske kulture i religije”, “Severno-Američki Indijanci” (autohtono stanovništvo Sjedinjenih Država i Kanade) su veoma kompleksne teme koje iziskuju ne samo teoretsko već i iskustveno znanje“, navodi Jelena.

Iako zaokupljena sopstvenim poslovnima, Jelena, ipak, prati dešavanja u Srbiji.

„Pratim dešavanja u Srbiji. Na žalost, mi smo jedna od mnogih zemalja sveta koja, zbog potpunog hegemonijskog disbalansa u svetu, mnogo zavisi od pritisaka i spoljnih uticaja. Jasno je da društva i kulture konstantno fluktuiraju, ali mnoge promene kod nas su direktne posledice dugogodišnje agresije nad našom zemljom kao i neoliberalnog poretka, koji je nametnut, a koji se pokazao i u ostalim zemljama kao veoma štetan sistem i po ljude, i po životnu sredinu. Inače, najviše pratim kanale koji objavljuju informacije u okviru nauke i ističu uspehe naših stručnjaka i studenata svih uzrasta, kao i rad organizacija koje se bave humanitarnim radom u Srbiji“, kaže ona.

Priča nam i koliko su ljudi u njenom okruženju upoznati sa Srbijom.

„Većina misli da sam rekla da sam iz Sibira. Tako da, dok dođem do toga da Srbija ima umereno-kontinentalnu klimu, shvatim da se većina ljudi bavi svojim problemima ili razmišlja o tome kako da napravi pozitivne promene u svom okruženju. Šala na stranu, malo ljudi ima svest o našim iskustvima. Većina misli da je “kul” što sam iz druge zemlje. Na fakultetu je naravno druga priča. Većina mojih kolega posmatra i razume stvari jer se bave istraživanjima koja im omogućavaju međukulturni uvid u svetske trendove i dešavanja. Imaju veoma kritički stav prema svetskim silama i njihovoj takozvanoj “modernizaciji nerazvijenih društava““, objašnjava Jelena.
Ona nam otkriva i koliko je povezana sa ljudima iz Srbije koji, takođe, tamo žive, a koliko sa drugim ljudima.

„Ja ukazujem poštovanje svim ljudima u mojoj okolini, naravno, ali kultura bliskih interakcija je veoma izražena kod naših ljudi, tako da mi to i omogućava da uspostavim bliže odnose sa ljudima koji su sa našeg područja“, kaže Jelena.

Naša sagovornica priča i koliko joj se život promenio od kada je napustila Srbiju.

„Trenutno održavam dva domena. Sa jedne strane, moj privatni život i vaspitanje mog deteta koji je u skladu sa kulturom, životnom filosofijom i principima uz koje sam ja odrasla. Sa druge, usklađujem život u javnoj sferi, svesna da postoje drugačija pravila i zakoni. Kao što rekoh na početku, moj život u Srbiji je, i pored mnogih teških trenutaka, bio ispunjen… kao što je i sada. Naravno, moje iskustvo je satkano mojim načinom razmišljanja i viđenja stvari, i verovatno će uvek projektovati moju ljubav prema životu i svim sitnicama koje čine život“, zaključuje Jelena.

Izvor: Danas


SHARE THIS PAGE ON:






2024 © Literary workshop "Kordun"