Niš mi je jako važan grad, posebno Niška Banja i Sićevačka klisura. Tu sam kao dečak provodio svoje letnje raspuste. Znam svaki deo ovih prostora, to su moje najupečatljivije slike iz detinjstva. Pecao sam ribu na Nišavi, obilazio ove predele, kaže pisac Dragan Velikić
Autor: Borka Golubović Trebješanin
Moj deda je bio železničar, penzionisan je u stanici Sićevo, eto otkuda ja ovog leta na ovim prostorima i na Nišvil džez teatarskom festivalu, nadahnuto nam je proteklog vikenda u ranim jutarnjim satima u centru Niša zborio pisac Dragan Velikić, autor nagrađivanih romana „Danteov trg”, „Slučaj Bremen”, „Dosije Domaševski”, „Ruski prozor”, „Islednik”, s kojim smo se proteklih dana družili na ovogodišnjem Nišvil džez teatarskom festivalu koji ovoga puta prati podnaslov „Tvrđava pobune i provokacija”. Velikić je u društvu sa svojom suprugom, pozorišnom kritičarkom Aleksandrom Glovacki, obilazio sve festivalske punktove, a reklo bi se da mu ni kiša i vremenske nepogode nisu pokvarile raspoloženje.
– Niš mi je jako važan grad, posebno Niška Banja i Sićevačka klisura. I radostan sam što mi se ukazala prilika da nekoliko dana boravim u Nišu, da se prisetim svog detinjstva. Neću propustiti priliku ni da obiđem Sićevo jer je ovo jako važan deo moga detinjstva. Tu sam kao dečak provodio svoje letnje raspuste. Znam svaki deo ovih prostora, to su moje najupečatljivije slike iz detinjstva. Pecao sam ribu na Nišavi, obilazio ove predele. Kada sam pre deset godina boravio ovde na radionici, govorili su za mene: evo ga Puljanin, tako me knjiže, budući da sam odrastao u Puli – priča Dragan Velikić za „Politiku”.
– Kada sam ovdašnjim meštanima rekao da ovde svaku stazu znam, da sam za ovaj prostor emotivno i te kako vezan, nisu mogli da veruju. Poslednjih dvadesetak godina putevi su me retko vodili u ove krajeve, a ovo je prilika da se ponovo nađem u Nišu, kao svoj na svome – napominje on.
Velikića smo prethodne večeri na samom otvaranju Nišvil džez teatarskog festivala zatekli u Niškom pozorištu na premijeri Šekspirove pastoralne komedije „Kako vam drago” u režiji Nikite Milivojevića.
– Meni se dopala predstava „Kako vam drago”, i glumci i rediteljsko čitanje, i scena i kostimi... Uživao sam, mislim da je dobro raditi takve predstave za otvaranja. Naravno, mnogi su zažalili što nam je kiša pokvarila dodatni užitak da predstavu gledamo na otvorenom prostoru, ali niko nije mogao toliko dana unapred da predvidi vremenske okolnosti – kaže Velikić.
– Zanimljivo je s više aspekata gledati Šekspirove komade na sceni. Pogledajte svetsku književnost, recimo imate nemačko literarno stvaralaštvo Gete, Šiler, Hajne, pa zatim francusko s brojnim autorima. Kada kažete engleska književnost, postoji Šekspir kao zaseban kontinent. Ono što je meni fascinantno kod Šekspira jeste to da kod ovog autora ne postoje životne situacije koje nisu bile teme njegovih drama. Šekspir je tu zaista neprevaziđen, a ne zna se pouzdano da li su samo dve-tri drame njegov plod, budući da se šekspirolozi dvoume oko autorstva njegovih dela. Kada sam davno, davno bio u Londonu, kupio sam novine „Standard” da se informišem o aktuelnostima i u njima pročitao, recimo, prikaz premijere jednog Šekspirovog komada. Šta je engleska kritika! Pozorišni kritičar „Standarda” na najbolji način progovorio je o novoj londonskom predstavi rečima: „Ovo je najbolja prilika da rešimo dilemu ko je pisao ovo delo, da li Ben Džonson ili Šekspir, samo da otvorimo grobove da vidimo ko se u njemu prevrće”, naveo je autor ove negativne kritike – priča raspoloženi Velikić, koji se na ovu priču nadovezao i anegdotom pisca Stanka Andrića, čiji otac nije imao nikakve veze s književnošću, ali je znao mudro da primeti: „Kažu da nije sigurno da je Homer postojao, ali ono što se sigurno zna jeste da je bio slep.”
Izvor: Politika
