 | Nenad Simić-Tajka | |
| |
detail from: Pixabay
Kada te noću
probudi patnja,
bolno je.
Pitaš se
da l’ vredelo je
i da li duši lakše je
kad samuje
u mraku tugu miluje.
Džak uspomena
sa sobom nosi to
uzalud voleti
teško je.
A onda opet
kad vreme prođe,
poželi srce
da drugom srcu
otkucaje daje,
evo već jutro je
Tek tako lako
sunca zrak
u ranu zoru
pomeri oblak
pa te obasja
blaženi merak.
Zasija zvezda
i nova ljubav
rođena je.
