Kad me jutrom ne primećuješ
jer su te snovi ganjali pustinjom
ili pospeš vanilu po obrazu
i ostaviš među čaršavima
Kad mi se smeješ
jer mi se haljina razliva
u letnje popodne
il zažmuriš dok besnim
jer ne volim vetar u očima
Kad zalutaš dok te držim za ruku
pa te tražim
među obrisima u izlogu
il nestrpljivo pucketaš prstima
jer ne znam šta ću da obučem
Kad cvetam u nevreme
a ti mi u delirijumu
počupaš latice
Kada se praviš
da te nisam ošamarila
i skuvaš čaj oboma
Kad me dočekaš
uz Edit i omiljeni sladoled
kada ti se izležavam na grudima
kad bih se rasprsla
od tvog pogleda
Ti znaš
I kad te teram da stojimo na kiši
i kad ti sujetu ljubim u čelo
i kad ljubomorom zakloniš sunce
i kad mi zbog tebe podvezice ječe
Tvoja sam
