Ima ponečeg, utišanog,
u prebiranju prstiju po
koži od vreline naježenoj
i usnama ćutnim od prekorevanja
noći u kojoj se nepostojeći, ipak,
na nadglavlju pojavljuješ.
Ima ponečeg, uredno posloženog,
u umršenim vlatima nervoznih ti
prstiju dok se izmicna i podatna
u senke zidova koje smo
nedogledima podigli, upisujem
Ratnici i miroljupci sa zastavama
od labavo svezanih užadi, nama
brodimo filozofiji se podsmevajući,
istoriju poričući; kupina je samo
ljubljenima neopaliva u vremenima
poplavljenim,
celov pramera svih ikada izmucanih
prećutanosti koje nas nesagledivošću
putokaze.
