Namrgođena lica u prolazu
Bujica praznoslovlja u razgovoru
Kultura površnosti s papira i ekrana
Iskrivljuje svet
Bila sam tamo gde se ne razgovara
I ne voli
Gde želje ćute
Život je suv i čini se tuđ
Gde se nelepe žene došaptavaju
Nesrećne smeju glasno
Nehrabri muškarci ostavljaju odškrinuta vrata
Kad ne znaju da li da odu ili da se vrate
Ja sam slovoslagač
Slepa i gluva za ono što se ne da osetiti
Znam da se vatra slamom ne gasi
Bez straha sam lepa
Dok rasklupčavam sutrašnjicu
Ovo bi mogao biti najsrećniji dan
Mog dosadašnjeg života
