Намргођена лица у пролазу
Бујица празнословља у разговору
Култура површности с папира и екрана
Искривљује свет
Била сам тамо где се не разговара
И не воли
Где жеље ћуте
Живот је сув и чини се туђ
Где се нелепе жене дошаптавају
Несрећне смеју гласно
Нехрабри мушкарци остављају одшкринута врата
Кад не знају да ли да оду или да се врате
Ја сам словослагач
Слепа и глува за оно што се не да осетити
Знам да се ватра сламом не гаси
Без страха сам лепа
Док расклупчавам сутрашњицу
Ово би могао бити најсрећнији дан
Мог досадашњег живота
