Ovde, oče, ovde!
Vidi,
tvoj pogled među mojim očima bdi.
Tvoja strepnja i
tvoj slut
koje si tu spuštao
takše od majske izmaglice
u svitanje bez vetra
po namreškanim kapcima
goluždravog mladunčeta
one tamo…
– Vidi, tata!
… one tamo
velike riđe mačke,
koje se ne odmiču
od tvojih blatnjavih
gumenih čizama
koje si obuvao
raščinjujući vinograd,
ne primećujući
naizmeničnost
punih i mladih meseca.
Ovde, oče, ovde!
Vidi,
tvoj dodir na mom levom ramenu
počiva.
Tvoja blagost i tvoja briga
kojima si me pridržavao
iznad gorskih gromova
i munja,
stropoštanih po krovovima
ovog usnulog grada,
ovog ovde…
– Vidi, tata!
… ovog ovde grada,
po čijim obodima su groblja
kojim se kočopere
beli spomenici
kao raskošne suknje miraždžike,
ispod kojih se širi miris
nasleđa iz naslade
koja ne mari
za naizmeničnost
punih i mladih meseca.
Ovde, oče, ovde.
Vidi!
Na oba moja dlana
ispisani su tvoji grozdovi.
Ti si me učinio.
Ovde, oče, ovde.
Vidi!
Tvoj časni odraz
Na oba obraza nosim.
