(2019. godine, Sot – Fruška gora)
Mnogo je noći pojelo zore,
Gladne behu njihovog sjaja.
Mnogo sam dana bez sunca
Provela u tami kraja.
Noge su tražile daljine
Kojima pesak sivi se vreo
Parkove, ulice i osmehe
Dečačke. Život taj ceo.
Ali daljina razapinje slike
Polako gasi dane prošle,
I neke, nove, niže blizine
Ljubavi nove su došle.
Ipak, u noći, kad ovlada san
Pokida stvarnost u komadiće
Sanjam često, dečački osmeh
Sanjam njegovo čudesno biće.
