(2019. године, Сот – Фрушка гора)
Много је ноћи појело зоре,
Гладне беху њиховог сјаја.
Много сам дана без сунца
Провела у тами краја.
Ноге су тражиле даљине
Којима песак сиви се врео
Паркове, улице и осмехе
Дечачке. Живот тај цео.
Али даљина разапиње слике
Полако гаси дане прошле,
И неке, нове, ниже близине
Љубави нове су дошле.
Ипак, у ноћи, кад овлада сан
Покида стварност у комадиће
Сањам често, дечачки осмех
Сањам његово чудесно биће.
