(19. jul 2017. godine,
na reci Morači)
Bistra, hučiš skakutava
Kamen oblivaš, miluješ.
Razobličavaš.
Slažeš rastopljene oštrine
Čvrstih stena obalskih
Pevajući životom rasplivana.
Ispod tebe, šareni se svet
Bezbrojnih kamenica bačenih
Oštropatnih – umekšanih
Tobom uspavanih.
Krv ne curi, tek kret
Večitog ti toka otičućeg
Sljubljena obalama, vijugava,
Skakućeš neprekidna.
Dal' lepota tvoja večno traje?
Ili zvezdama ogledana i u tebi
Zgasne, svake noći bar jedna?
Prožima li se sećanje
Plićacima nestašnim,
Zelenim tvojim dubinama
Promrzlim?
Hoću li, gola kad u tebe uplovim
Uzdrhtala, istinu naći
Ugašenih zvezda trepetavih
Nekad tobom ogledanih?
