Lako ću beskrajnu nit
spetljanu liniju života
razmrsiti u danu pratim
trag nasleđa svojih
predaka poruke pisane
tek razumeti treba smisao
svoj u ovom trenutku
kad noć osvaja svaki kutak.
Pažljivo nizati znamenje
red po red na polici složiti
uspomene i pročitati rukopis
na poleđini razglednice
poštanska markica pečat
datum i godina pre svega
zapravo mene nepostojim
u vremenu pisanja slova
plutaju na površini mrlje.
Raspetljano u klupko
namotam pažljivo da ne pokidam
vezu koja postoji duboko
u venama je poruka da traje
kroz život onih koji će biti
kao svetlo iz koga sve nastaje
ta kap rađanja kad dotakne tlo
daruje plodonosno i novo
poglavlje počinje da živi.
