Лако ћу бескрајну нит
спетљану линију живота
размрсити у дану пратим
траг наслеђа својих
предака поруке писане
тек разумети треба смисао
свој у овом тренутку
кад ноћ осваја сваки кутак.
Пажљиво низати знамење
ред по ред на полици сложити
успомене и прочитати рукопис
на полеђини разгледнице
поштанска маркица печат
датум и година пре свега
заправо мене непостојим
у времену писања слова
плутају на површини мрље.
Распетљано у клупко
намотам пажљиво да не покидам
везу која постоји дубоко
у венама је порука да траје
кроз живот оних који ће бити
као светло из кога све настаје
та кап рађања кад дотакне тло
дарује плодоносно и ново
поглавље почиње да живи.
