Neka te ptice iz mojih očiju popiju,
neka se tvoga lika napiju,
ispod krila neka te odnesu daleko,
gde ruke se ne dodiruju dok pišu
po koži , jezik slova koji se razvlači
vetrovi neka obrišu.
Neka te kapi rose sa mojih usana oližu,
da ostanem te žedna.
Sećanja kao vazduh iz nozdrva
neka se slobode nadišu, dok razvijaju se jedra
ispod zastava polomljenog rebra.
Bez reči
tišina u šumi najjače ječi.
