 | Milica Jeftimijević Lilić | |
| |
detail from: Pixabay
za B.
Ušla sam u taj pogled cela
Nepredviđeno, nehajno
Gotovo sudbinski
Ko u habitus što sve obavije.
Taj pogled obgrlio me je
Oprezno, iskonski
I toplina je prostrujala umom.
Svet se načas obojio u plavo
Ko uvala netom otkrivena,
Dobio nevino lice
Prestao biti zao.
Biće se tim pogledom probuđeno
Ozarilo sluteći sunčani slap,
Nužnost stapanja s drugim,
Punoću što progovara smislom,
Spremnost da
Krikne postojanje.
Negde je od tog bleska
Procvao badem nem od čekanja,
Učvrstio se lokvanj
Već dugo nemiran.
Dva su se ostrva približila
Nošena čudnom strujom
Ko da su pre potopa
Nekad bila jedno.
Planula je misao željna iskre
I Hajdeger, Niče, Florenski
Svi su se našli u igri nenadano,
A samo ruke kad se osmeliše na dodir
Poričući reči, znanje,
Pobednički takoše svemir
ispisujući tetovažu uma.
