Kad poletim
ponesem Savu za sobom.
Da se malo pruži.
Da se baci
lučno
nebom.
I protegne.
Zakačim je
krišom
za rep aviona
i protresem kao čarobni ćilim
Dok još niko ne vidi.
Spremne Sava i ja.
Okrećem se posle.
Gledam unazad.
Tu je.
Zaljuljana vetrom
kao kad deca puste zmaja.
Lepa je Sava
u letu.
Prati me.
Ne plašim se da će se otkinuti.
