Кад полетим
понесем Саву за собом.
Да се мало пружи.
Да се баци
лучно
небом.
И протегне.
Закачим је
кришом
за реп авиона
и протресем као чаробни ћилим
Док још нико не види.
Спремне Сава и ја.
Окрећем се после.
Гледам уназад.
Ту је.
Заљуљана ветром
као кад деца пусте змаја.
Лепа је Сава
у лету.
Прати ме.
Не плашим се да ће се откинути.
