Kao još mali u zasranoj hali
Na ljetnjoj žezi i čudačkoj sprezi
Sna i bivših sjećanja
Uz rafale i smrad dima
Rađah se stradah i još me ima
U ritmu kovova i reski uzdah otkosa
Moje mi livade ljepotu svoju gubile
Mene su družbenice moje ljubile
I iz čučećeg stava me dizale
Na krila vremena
Iznad pobjeda i poraza
Gdje je krv istinom ljudskom rodila
I na stočna pojila
I nad ječmenim njivama
I septembarskim šljivama
Izmaglicom jutarnjom me zadojile
Pa što vidim – ne vidim
A vibracije prepoznajem
Pa znam kada me čeljusti vrebaju
I bližnji kada me trebaju
I neorane njive kada očajavaju
I ruke plodilačke dozivaju
Znam kada izgaram i oči zatvaram
I oplakujem a ne razumijem
Šta se to uistinu dešava
Nad ovom džunglom nemara
I zelenom pustinjom uzdaha
Moja je pamet nemušta a gura niušta
Svo svoje biće i stremljenja
I ograda oko ponora od moje tuge podrhtava
Pa dozivam Gospoda da mi pošalje doktora
Jal’ meni – jali mome gledanju
Samo ovakav ne mogu
Prljav u čistu postelju
I molim za gromove da sprže korove
I olujne pljuskove da pročiste dokove
Ove svemirske brodice koja nas drži iznad bezdana
I tako čiste i novorođene
Da nas nebeskom dugom zaodjene
I u san meki pošalje na lepršavo-bijeloj postelji
I dok pod ovom granom glogovom
I nad vodom sad poganom
Borim se sam sa sobom
I gledam se a ne vidim
Da sam ista knjiga u dva izdanja
Poslana pod ovo sunce čitanja
Da se pročita i pokaže kao dosada
Ili najbolja objavljena verzija.