Pod skute magnolije
bosonoga
svi svoje iskre
ljubičastim usnama cvetova
ugrej semenje
kose spleti
hristovim trnom
utekni kosaču vremena
nek nikne novo zrnevlje
iz tvoje šake vrele
na prstima prođi pored kaktusa
njihove oštre gladi zrele
dlanovi dockan krvare
a tvoje su haljine bele
