Čovek je čoveku postao vuk.
Starleta traži posao u struci.
Bila je pesma, sada je muk.
Što maziš dete? Bolje ga tuci!
U Uniju uđosmo, dvoje po dvoje,
rodoljube stavismo pred streljački stroj.
Oblaci nestaše, pa zvezde se roje.
Ti! Više ne pominji kosovski boj!
Sve vrednosti su pale u vodu.
Svaki konj sad prašinu diže.
Stvari se vole, a ljudi broje,
sve je na nuli ili još niže.
Upeca bedan, ribicu od zlata,
od malena ga krenulo, pa pita: Dokle?!
Gladan već trećeg, a petnaestog plata,
džaba ti kapa, kad su noge mokre.
Aspiracije, il` težnje nam moderne pravo,
Ko čeka zeleno, uredno trubimo.
Bolesno lečimo, a trujemo zdravo.
Što u ratu dobili, u miru izgubimo.
Godine gradile, a tren odneo.
Pepeo prekrio pupoljak, cvet.
Život se sa nama grdno poneo,
dosta smo mogli, al` ipak ne!
