Човек је човеку постао вук.
Старлета тражи посао у струци.
Била је песма, сада је мук.
Што мазиш дете? Боље га туци!
У Унију уђосмо, двоје по двоје,
родољубе стависмо пред стрељачки строј.
Облаци несташе, па звезде се роје.
Ти! Више не помињи косовски бој!
Све вредности су пале у воду.
Сваки коњ сад прашину диже.
Ствари се воле, а људи броје,
све је на нули или још ниже.
Упеца бедан, рибицу од злата,
од малена га кренуло, па пита: Докле?!
Гладан већ трећег, а петнаестог плата,
џаба ти капа, кад су ноге мокре.
Аспирације, ил` тежње нам модерне право,
Ко чека зелено, уредно трубимо.
Болесно лечимо, а трујемо здраво.
Што у рату добили, у миру изгубимо.
Године градиле, а трен однео.
Пепео прекрио пупољак, цвет.
Живот се са нама грдно понео,
доста смо могли, ал` ипак не!
