(Sedmica)
„Zašto mi je zasmetalo da baš u sredu diplomiram?“, pitao se student Aleksandar Petrović, dok je popunjavao formular u Sekretarijatu beogradskog Pravnog fakulteta, kojim traži promenu termina polaganja ispita, tačnije odlaganje svog diplomskog ispita za drugi termin.
„Mora da sam imao razlog kada sam odlučio da promenim dan diplomiranja? To je najvažniji dan u mome životu, do sada. Mora da sam imao razlog... Imao sam, jesam, juče sam znao zašto to želim. Danas ne znam, ali znam da to treba da uradim i tako ću uraditi.“
Predao je formular šalterskoj administratorki.
„Razlog promene termina koji si naveo je: – zato što pada u sredu?“
„Da.“
„Sine, ja sutra idem u penziju, na ovom mestu sedim četrdeset godina i ispratila sam na desetine generacija... Kod mene su dolazili, na ovaj šalter, i Vučić, i Vuk Drašković, i Šešelj, i još hiljade studenata i nijednom nisam videla ovako stupidan razlog promene termina. I to još diplomskog... Zašto ti smeta sreda?
„Sreda je nekako suviše, u sredini...“
„Ma nemoj... Stvarno, i usred sedmice, i usred radne nedelje. Tako je od kada je sveta i veka, ali kakve to ima veze sa... Aha, mora da si sujeveran. Neke aluzije imaš na taj dan...?“
„Ne znam, učinilo mi se da je sreda baksuzan dan, da je iskompromitovana, da nije zaslužila da diplomu primim tokom njenog trajanja.“
„Pa, dobro, kako ti kažeš. Svako ima svoje razloge u životu. Ja, na primer, volim Leontininu pesmu „Sreda“. Znam je napamet. Mada najviše volim Josipu Lisac, ali ta Leontinina pesma mi se sviđa.“
„U sredu je Juda izdao Isusa!“
„Ma, šta kažeš!? Dobro onda, odmah menjamo termin... Čekaj. Jesi li siguran da je u sredu Juda izdao Isusa?“
„Jesam. To je takozvana špijunska sreda... U sredu je bila i Tajna večera.“
„U četvrtak je bio poslednji Isusov obed sa svojim apostolima, Petroviću. To svako zna iz Biblije, dečače.“
„U sredu je bila, gospođo Šulc. U sredu je bila.“
„U četvrtak, posle zalaska sunca, sine! Isus je razapet na krst u petak, izjutra oko devet sati.“
„Jeste, tačno je to da je Stvoritelj razapet u petak u zoru, ali sve vrvi od protivrečnosti u Jevanđelju, pa i to. Tvrdim da mu je poslednja večera bila u sredu, 1. aprila 33. godine...“
„To je nemoguće dokazati...“
„Suđenja Isusu održana su u tri različita dela Jerusalima...“
„Dobro...“
„Jerusalim je veliki grad. Široko i dugačko prostranstvo...“
„I?“
„Sa štopericom u ruci pretrčite Jerusalim, draga gospođo, pa proverite kako je moguće da se u vremenskom razmaku između četvrtka uveče i petka ujutru zbiju svi ti događaji, na različitim mestima u gradu...“
„Ti već jesi, pa mi reci...“
„... To je veliki prostor i mnogo aktivnostii, u kratkom vremenu."
„Veruješ, znači, da je to nemoguće?“
„To su činjenice. Nemoguće je, zaista, da se za tako kratko vreme, od četvrtka uveče do petka izjutra, odigraju svi ti događaji koji su se održali...“
„I ti zbog toga ne veruješ Novom zavetu, iako apostoli Mateja, Marko i Luka tvrde upravo tako?“
„Ne, gospođo Petrović, ne samo zbog toga. Ima tu još šarenih laža. Kao što zbog silnih nelogičnosti ne verujem ni Starom zavetu, ni Protokolima sionskih mudraca, ni drugim laganim štivima.“
„Odgovara li ti četvrtak ili petak?“
„Bilo koji drugi dan. Pogledajte, tako sam tu i napisao...“
„Evo, biće u četvrtak, dan posle srede. Je li u redu?“
„Jeste. Hvala. Mnogo ste mi pomogli.“
„Nema na čemu. Ovo mi je bio najzanimljiviji razgovor sa nekim studentom u mom radnom veku. Hvala tebi na tome.“
„Ništa. Nisam namerno bio tako zanimljiv. Sreda je kriva za sve, hteo sam samo da ne prođem kao Isus...“
„Valjda si uspeo, momče. Valjda...“
