(Седмица)
„Зашто ми је засметало да баш у среду дипломирам?“, питао се студент Александар Петровић, док је попуњавао формулар у Секретаријату београдског Правног факултета, којим тражи промену термина полагања испита, тачније одлагање свог дипломског испита за други термин.
„Мора да сам имао разлог када сам одлучио да променим дан дипломирања? То је најважнији дан у моме животу, до сада. Мора да сам имао разлог... Имао сам, јесам, јуче сам знао зашто то желим. Данас не знам, али знам да то треба да урадим и тако ћу урадити.“
Предао је формулар шалтерској администраторки.
„Разлог промене термина који си навео је: – зато што пада у среду?“
„Да.“
„Сине, ја сутра идем у пензију, на овом месту седим четрдесет година и испратила сам на десетине генерација... Код мене су долазили, на овај шалтер, и Вучић, и Вук Драшковић, и Шешељ, и још хиљаде студената и ниједном нисам видела овако ступидан разлог промене термина. И то још дипломског... Зашто ти смета среда?
„Среда је некако сувише, у средини...“
„Ма немој... Стварно, и усред седмице, и усред радне недеље. Тако је од када је света и века, али какве то има везе са... Аха, мора да си сујеверан. Неке алузије имаш на тај дан...?“
„Не знам, учинило ми се да је среда баксузан дан, да је искомпромитована, да није заслужила да диплому примим током њеног трајања.“
„Па, добро, како ти кажеш. Свако има своје разлоге у животу. Ја, на пример, волим Леонтинину песму „Среда“. Знам је напамет. Мада највише волим Јосипу Лисац, али та Леонтинина песма ми се свиђа.“
„У среду је Јуда издао Исуса!“
„Ма, шта кажеш!? Добро онда, одмах мењамо термин... Чекај. Јеси ли сигуран да је у среду Јуда издао Исуса?“
„Јесам. То је такозвана шпијунска среда... У среду је била и Тајна вечера.“
„У четвртак је био последњи Исусов обед са својим апостолима, Петровићу. То свако зна из Библије, дечаче.“
„У среду је била, госпођо Шулц. У среду је била.“
„У четвртак, после заласка сунца, сине! Исус је разапет на крст у петак, изјутра око девет сати.“
„Јесте, тачно је то да је Створитељ разапет у петак у зору, али све врви од противречности у Јеванђељу, па и то. Тврдим да му је последња вечера била у среду, 1. априла 33. године...“
„То је немогуће доказати...“
„Суђења Исусу одржана су у три различита дела Јерусалима...“
„Добро...“
„Јерусалим је велики град. Широко и дугачко пространство...“
„И?“
„Са штоперицом у руци претрчите Јерусалим, драга госпођо, па проверите како је могуће да се у временском размаку између четвртка увече и петка ујутру збију сви ти догађаји, на различитим местима у граду...“
„Ти већ јеси, па ми реци...“
„... То је велики простор и много активностии, у кратком времену."
„Верујеш, значи, да је то немогуће?“
„То су чињенице. Немогуће је, заиста, да се за тако кратко време, од четвртка увече до петка изјутра, одиграју сви ти догађаји који су се одржали...“
„И ти због тога не верујеш Новом завету, иако апостоли Матеја, Марко и Лука тврде управо тако?“
„Не, госпођо Петровић, не само због тога. Има ту још шарених лажа. Као што због силних нелогичности не верујем ни Старом завету, ни Протоколима сионских мудраца, ни другим лаганим штивима.“
„Одговара ли ти четвртак или петак?“
„Било који други дан. Погледајте, тако сам ту и написао...“
„Ево, биће у четвртак, дан после среде. Је ли у реду?“
„Јесте. Хвала. Много сте ми помогли.“
„Нема на чему. Ово ми је био најзанимљивији разговор са неким студентом у мом радном веку. Хвала теби на томе.“
„Ништа. Нисам намерно био тако занимљив. Среда је крива за све, хтео сам само да не прођем као Исус...“
„Ваљда си успео, момче. Ваљда...“
