Vreme je kralo uspomene,
Ravnodušnost pokrivala kao magla.
Izvor života se povija.
Kad tvoj vetar zapeva,
sunce plete zlatne paučine.
Božanski korak zvezdanog tkanja:
Struk u zrenju suncokret...
Osmeh ko berba višanja!
Da li ti dugujem tužan odgovor koji boli?
Mi smo rečnik večite ljudske sudbine.
Nebo, sa maglom i izlaskom sunca
zakoračilo u svet,
potonulo u ponor iza ogledala,
ostavilo nas za jedan čas radosti
i hiljadu godina žalosti.
Zora drhti, jecaj se deli,
dušu darujemo vetru,
a tajne svetle nesanicom.
Vrbe pevaju psalme.
Izvor nemi ropac bez svedoka.
Senka raste kroz noć.
Na putu sna prethodi bdenje.
Pronaći toplinu u tvojoj ruci – ega
u zajednički ego, zove se – MI.
Rasplinjuje se tvoja reč milja,
što kaplje iz bistrog oka,
zaleprša kao grlica zvuka na usnama,
uz božur slike ovenčan ružom večnosti.
Uzbuđena u neznanom času
širokih zenica u beskraju,
još jedan put u veličanstvenom sjaju.
Biljana Rašić Damjanović
Biografija
Biljana Rašić Damjanović je rođena 28. avgusta 1953. godine u Maradiku. Ljubav prema pisanoj reči, pevanju, slikanju i umetnosti vuče još iz rane mladosti. Radovi su joj objavljivani u ediciji "Kulturno-istorijska baština Vojvodine" Kulturno-istorijskog društva "Proleće na čenejskim salašima" iz Novog Sada i zbornicima Književnog kluba "Pavle Marković Adamov" iz Novih Karlovaca.
