Време је крало успомене,
Равнодушност покривала као магла.
Извор живота се повија.
Кад твој ветар запева,
сунце плете златне паучине.
Божански корак звезданог ткања:
Струк у зрењу сунцокрет...
Осмех ко берба вишања!
Да ли ти дугујем тужан одговор који боли?
Ми смо речник вечите људске судбине.
Небо, са маглом и изласком сунца
закорачило у свет,
потонуло у понор иза огледала,
оставило нас за један час радости
и хиљаду година жалости.
Зора дрхти, јецај се дели,
душу дарујемо ветру,
а тајне светле несаницом.
Врбе певају псалме.
Извор неми ропац без сведока.
Сенка расте кроз ноћ.
На путу сна претходи бдење.
Пронаћи топлину у твојој руци – ега
у заједнички его, зове се – МИ.
Расплињује се твоја реч миља,
што капље из бистрог ока,
залепрша као грлица звука на уснама,
уз божур слике овенчан ружом вечности.
Узбуђена у незнаном часу
широких зеница у бескрају,
још један пут у величанственом сјају.
Биљана Рашић Дамјановић
Биографија
Биљана Рашић Дамјановић је рођена 28. августа 1953. године у Марадику. Љубав према писаној речи, певању, сликању и уметности вуче још из ране младости. Радови су јој објављивани у едицији "Културно-историјска баштина Војводине" Културно-историјског друштва "Пролеће на ченејским салашима" из Новог Сада и зборницима Књижевног клуба "Павле Марковић Адамов" из Нових Карловаца.
