Živim ovde, iza polica punih duhova,
sa čipkom, žutom poput zuba njenih vlasnika,
tamo živim.
I u mutnim očima televizora,
i iza prozora, u rastresitom sumraku,
svuda me ima.
(Ja sam Grad.)
Moj težak dah je prekrio
staklene jagodice fasada,
grube rubove lampi,
ivice posivelih ožiljaka – cementne arkade
na jarkim telima ciglenih kuća,
tetovaže na strehama u stilu art dekoa.
I snishodljivo sam nadmen
ponosan na svoj buržujski lik
Ali, znaci su previše očigledni:
Pištanje prekida moje pijano disanje
koje se pronosi iza prozora
(grad-razbojnik)
moje je lice – u potocima i lokvama,
natekla i ljigava kaldrma.
ali uprkos tome – beskrajno je žedno.
Sanjam kiše i od te žeđi
rađa se bes:
sada sam od žudnje pobesneli Voland
i spreman sam za sledeći sukob –
sikćem u uho samog Azazela:
Nije nesreća smrt, nego večno iščekivanje smrti,
a u ljubavi je, đavo te odneo,
isto (kažem mu).
Onda polumrak postaje mrak
i to me spasava.
Elka Stojanova
Biografija
Elka Stojanova je rođena 1975. godine u bugarskom gradu Burgasu, gde i danas živi i radi kao advokat.
Objavila je pet knjiga poezije i proze, koje su nagrađivane značajnim priznanjima.
Član je Saveza pisaca Bugarske.
Majka dve ćerke.
