Живим овде, иза полица пуних духова,
са чипком, жутом попут зуба њених власника,
тамо живим.
И у мутним очима телевизора,
и иза прозора, у растреситом сумраку,
свуда ме има.
(Ја сам Град.)
Мој тежак дах је прекрио
стаклене јагодице фасада,
грубе рубове лампи,
ивице посивелих ожиљака – цементне аркаде
на јарким телима циглених кућа,
тетоваже на стрехама у стилу арт декоа.
И снисходљиво сам надмен
поносан на свој буржујски лик
Али, знаци су превише очигледни:
Пиштање прекида моје пијано дисање
које се проноси иза прозора
(град-разбојник)
моје је лице – у потоцима и локвама,
натекла и љигава калдрма.
али упркос томе – бескрајно је жедно.
Сањам кише и од те жеђи
рађа се бес:
сада сам од жудње побеснели Воланд
и спреман сам за следећи сукоб –
сикћем у ухо самог Азазела:
Није несрећа смрт, него вечно ишчекивање смрти,
а у љубави је, ђаво те однео,
исто (кажем му).
Онда полумрак постаје мрак
и то ме спасава.
Елка Стојанова
Биографија
Елка Стојанова је рођена 1975. године у бугарском граду Бургасу, где и данас живи и ради као адвокат.
Објавила је пет књига поезије и прозе, које су награђиване значајним признањима.
Члан је Савеза писаца Бугарске.
Мајка две ћерке.
