Danijela Odabašić je diplomirani istoričar umetnosti, likovni umetnik, dizajner, likovni pedagog, pisac i pesnik. Živi i stvara u Beogradu.
„Teško je u umetnosti odrediti šta je novo a šta staro, jer su koreni duboki, a svi mi smo obeleženi arhetipskim kodovima. Želela sam da pomerim i izbrišem granice i prednost dam kreativnom, stvaralačkom. Čajevi i različiti materijali su samo sredstvo, cilj je čista likovnost.“
Šta vam je želja da postignete svojim stvaralaštvom?
U svom stvaralaštvu, cilj je da izolujem konkretne senzacije boje, sa angažovanom emocijom. Duhovnom unutrašnjošću stvaram kompozicije slikane čajem i svetlom kao moja emanacija, jer na ćelijskom nivou verujem u život. Tako nastaju slike, slikane prirodom, za ljude, sa ljubavlju.
Na koji način usavršavate forme dobivene razlivanjem čaja?
Stvaranje tehnikom, razlivanjem čajeva u vodenim rastvorima, koristeći svetlo, oblikujem slike koje fotografišem i štampam na platno, klirit ili saten. Kolekcija haljina „Vilanela“ dizajnirana je tim motivima.
Najrazličitije forme koje nastaju razlivanjem čaja, daju intenzivan kolorit, crvene, narandžaste, žute i ljubičaste. Tonovi su prirodni, od cvetova gencijane, lavande, kurkume, hibiskusa, šafrana, te mogu reći da slikam cvećem.
Moja umetnost je spoj stare tehnike slikanja čajem i nove tehnologije, digitalne štampe na različitim materijalima.
Teško je u umetnosti odrediti šta je novo a šta staro, jer su koreni duboki, a svi mi smo obeleženi arhetipskim kodovima. Želela sam da pomerim i izbrišem granice i prednost dam kreativnom, stvaralačkom. Čajevi i različiti materijali su samo sredstvo, cilj je čista likovnost.
Kakav uticaj na vas ostavlja pojam lekovitosti bilja, da li je važno samo dobiti boju ili je važnije od čega je boja dobivena?
Poznavanje lekovitih svojstava bilja, koristim kao inspiraciju za likovno stvaranje. Već godinama slikam samo sa određenim biljem. To je šafran jer volim njegov kolorit od žute do narandžaste i crvene, brzo se rastvara. Zatim kurkuma, kraljica žutih valera, tu je najlepši cvet na svetu hibiskus, čaj bez koga ne počinjem dan. Jer je prirodni antibiotik. Njega sam dosta koristila u poslednjem ciklusu Četiri sunca, To je za mene energija vatre, ljubavi, stvaranja. Lepa gencijana sa lavandom ljubičasti moje kopozicije. Ona se rastapa sporije i slojevito, čineći moje slike pomalo kristalnim teksturama.
Visoko ste obrazovani, verujem da u vašem stavralaštvu ulogu igraju i neki drugi aspekti, osim poznavanja boja cveća i začina. U čemu je još tajna?
Primetan je, u mojim izlaganjima o slikama čajem, filozofski i duhovni aspekt, posebno na radovima u ciklusu Belo svetlo.
Belo svetlo je duhovna priča o vezi čoveka i Boga, mikro i makro kosmosa, našeg disanja i ritma srca u skladu sa pulsiranjem prirode i univerzuma. Osetljivi umetnici zagledani u svoje unutrašnje biće predosećsju da su provodnici božanskog. Malo toga je njihovo, kroz talenat huji kosmička energija, da postane emanacija božanskog kroz umetnost.
Filozofski gledano umetnost postavljam na ontološko stanovište bića, ko smo i čemu težimo.
Nalazim lični odgovor sa kojim ne moraju svi da se slože. Naša svrha nije da grešimo i učimo lekcije već da spoznamo da smo svetlosna duhovna bića sa velikim mogućnostima kojih najčešće nismo svesni.
Koliko izlažete i da li vam pripreme oko izlagačkog angažovanja uzimaju mnogo vremena?
Volim da izlažem jer volim da se družim i delim tu kreativnu energiju. Planiram osmu samostalnu izložbu u Beogradu, 4.februara u Matici iseljenika, Nušićeva br 4, gde ću prikazati RETROSPEKTIVU, nekoliko ciklusa, KOSMOS, SUNCA, 369, NEMA SMRTI, koja je Teslijanska, i poslednji Arhanđeoski ciklus i naravno biće modna revija mojih haljina iz kolekcije Vilanela.
Iz simbioze moje umetnosti govoriću svoje stihove iz knjige BELO SVETLO i nove, BELO VRELO.
Vaša umetnost je poprilično zahtevna, pored toga vi ste posvećeni radionicama sa decom i neposrednom kontaktu sa publikom, koliko to doprinosi vašem stvaralaštvu i usavršavanju ili deluje kao motiv drugima da se oprobaju u vašem umetničkom stilu?
Predavanja, radionice i aktivan rad sa publikom i decom i dalje su u toku, taj rad sa decom me posebno raduje.
Simbioza umetnosti je potreba da spojim slike, eseje i poeziju, što sam i uradila u mojim knjigama Belo svetlo i Belo vrelo.
Kada pri radu koristim nestalan materijal, prirodnog bilja, konkretnom digitalnom fotografijom i štampom na kojoj otiskujem predstave predela, kosmosa, mikro i makro, negiram vreme, sa željom da dotaknem trenutak za večnost, kroz umetnost. Slikam prirodom za ljude, sa ljubavlju i sa radošću i u slavu života i verom u besmrtnost duše.
Bilje mi uzvraća lepotu i radost, uči me i pomaže da stvorim uzbudljive kombinacije boja i površina, mojih predela začaranih čajem u belini svetla, preobražaja, oboženja, ljubavi.
Priredio: Ilija Šaula 2. decembar 2019.
Književna radionica Kordun
