О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКолумнаКултура сећања


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Разговори


БЕЛО СВЕТЛО - ПРЕДЕО ЗАЧАРАН ЧАЈЕМ

Илија Шаула

Данијела Одабашић је дипломирани историчар уметности, ликовни уметник, дизајнер, ликовни педагог, писац и песник. Живи и ствара у Београду.

„Тешко је у уметности одредити шта је ново а шта старо, јер су корени дубоки, а сви ми смо обележени архетипским кодовима. Желела сам да померим и избришем границе и предност дам креативном, стваралачком. Чајеви и различити материјали су само средство, циљ је чиста ликовност.“

Шта вам је жеља да постигнете својим стваралаштвом?

У свом стваралаштву, циљ је да изолујем конкретне сензације боје, са ангажованом емоцијом. Духовном унутрашњошћу стварам композиције сликане чајем и светлом као моја еманација, јер на ћелијском нивоу верујем у живот. Тако настају слике, сликане природом, за људе, са љубављу.

На који начин усавршавате форме добивене разливањем чаја?

Стварање техником, разливањем чајева у воденим растворима, користећи светло, обликујем слике које фотографишем и штампам на платно, клирит или сатен. Колекција хаљина „Виланела“ дизајнирана је тим мотивима.
Најразличитије форме које настају разливањем чаја, дају интензиван колорит, црвене, наранџасте, жуте и љубичасте. Тонови су природни, од цветова генцијане, лаванде, куркуме, хибискуса, шафрана, те могу рећи да сликам цвећем.
Моја уметност је спој старе технике сликања чајем и нове технологије, дигиталне штампе на различитим материјалима.
Тешко је у уметности одредити шта је ново а шта старо, јер су корени дубоки, а сви ми смо обележени архетипским кодовима. Желела сам да померим и избришем границе и предност дам креативном, стваралачком. Чајеви и различити материјали су само средство, циљ је чиста ликовност.

Какав утицај на вас оставља појам лековитости биља, да ли је важно само добити боју или је важније од чега је боја добивена?

Познавање лековитих својстава биља, користим као инспирацију за ликовно стварање. Већ годинама сликам само са одређеним биљем. То је шафран јер волим његов колорит од жуте до наранџасте и црвене, брзо се раствара. Затим куркума, краљица жутих валера, ту је најлепши цвет на свету хибискус, чај без кога не почињем дан. Јер је природни антибиотик. Њега сам доста користила у последњем циклусу Четири сунца, То је за мене енергија ватре, љубави, стварања. Лепа генцијана са лавандом љубичасти моје копозиције. Она се растапа спорије и слојевито, чинећи моје слике помало кристалним текстурама.

Високо сте образовани, верујем да у вашем ставралаштву улогу играју и неки други аспекти, осим познавања боја цвећа и зачина. У чему је још тајна?

Приметан је, у мојим излагањима о сликама чајем, филозофски и духовни аспект, посебно на радовима у циклусу Бело светло.
Бело светло је духовна прича о вези човека и Бога, микро и макро космоса, нашег дисања и ритма срца у складу са пулсирањем природе и универзума. Осетљиви уметници загледани у своје унутрашње биће предосећсју да су проводници божанског. Мало тога је њихово, кроз таленат хуји космичка енергија, да постане еманација божанског кроз уметност.
Филозофски гледано уметност постављам на онтолошко становиште бића, ко смо и чему тежимо.
Налазим лични одговор са којим не морају сви да се сложе. Наша сврха није да грешимо и учимо лекције већ да спознамо да смо светлосна духовна бића са великим могућностима којих најчешће нисмо свесни.

Колико излажете и да ли вам припреме око излагачког ангажовања узимају много времена?

Волим да излажем јер волим да се дружим и делим ту креативну енергију. Планирам осму самосталну изложбу у Београду, 4.фебруара у Матици исељеника, Нушићева бр 4, где ћу приказати РЕТРОСПЕКТИВУ, неколико циклуса, КОСМОС, СУНЦА, 369, НЕМА СМРТИ, која је Теслијанска, и последњи Арханђеоски циклус и наравно биће модна ревија мојих хаљина из колекције Виланела.
Из симбиозе моје уметности говорићу своје стихове из књиге БЕЛО СВЕТЛО и нове, БЕЛО ВРЕЛО.

Ваша уметност је поприлично захтевна, поред тога ви сте посвећени радионицама са децом и непосредном контакту са публиком, колико то доприноси вашем стваралаштву и усавршавању или делује као мотив другима да се опробају у вашем уметничком стилу?

Предавања, радионице и активан рад са публиком и децом и даље су у току, тај рад са децом ме посебно радује.
Симбиоза уметности је потреба да спојим слике, есеје и поезију, што сам и урадила у мојим књигама Бело светло и Бело врело.
Када при раду користим несталан материјал, природног биља, конкретном дигиталном фотографијом и штампом на којој отискујем представе предела, космоса, микро и макро, негирам време, са жељом да дотакнем тренутак за вечност, кроз уметност. Сликам природом за људе, са љубављу и са радошћу и у славу живота и вером у бесмртност душе.
Биље ми узвраћа лепоту и радост, учи ме и помаже да створим узбудљиве комбинације боја и површина, мојих предела зачараних чајем у белини светла, преображаја, обожења, љубави.

Приредио: Илија Шаула 2. децембар 2019.


Књижевна радионица Кордун


ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"