Данијела Одабашић је дипломирани историчар уметности, ликовни уметник, дизајнер, ликовни педагог, писац и песник. Живи и ствара у Београду.
„Тешко је у уметности одредити шта је ново а шта старо, јер су корени дубоки, а сви ми смо обележени архетипским кодовима. Желела сам да померим и избришем границе и предност дам креативном, стваралачком. Чајеви и различити материјали су само средство, циљ је чиста ликовност.“
Шта вам је жеља да постигнете својим стваралаштвом?
У свом стваралаштву, циљ је да изолујем конкретне сензације боје, са ангажованом емоцијом. Духовном унутрашњошћу стварам композиције сликане чајем и светлом као моја еманација, јер на ћелијском нивоу верујем у живот. Тако настају слике, сликане природом, за људе, са љубављу.
На који начин усавршавате форме добивене разливањем чаја?
Стварање техником, разливањем чајева у воденим растворима, користећи светло, обликујем слике које фотографишем и штампам на платно, клирит или сатен. Колекција хаљина „Виланела“ дизајнирана је тим мотивима.
Најразличитије форме које настају разливањем чаја, дају интензиван колорит, црвене, наранџасте, жуте и љубичасте. Тонови су природни, од цветова генцијане, лаванде, куркуме, хибискуса, шафрана, те могу рећи да сликам цвећем.
Моја уметност је спој старе технике сликања чајем и нове технологије, дигиталне штампе на различитим материјалима.
Тешко је у уметности одредити шта је ново а шта старо, јер су корени дубоки, а сви ми смо обележени архетипским кодовима. Желела сам да померим и избришем границе и предност дам креативном, стваралачком. Чајеви и различити материјали су само средство, циљ је чиста ликовност.
Какав утицај на вас оставља појам лековитости биља, да ли је важно само добити боју или је важније од чега је боја добивена?
Познавање лековитих својстава биља, користим као инспирацију за ликовно стварање. Већ годинама сликам само са одређеним биљем. То је шафран јер волим његов колорит од жуте до наранџасте и црвене, брзо се раствара. Затим куркума, краљица жутих валера, ту је најлепши цвет на свету хибискус, чај без кога не почињем дан. Јер је природни антибиотик. Њега сам доста користила у последњем циклусу Четири сунца, То је за мене енергија ватре, љубави, стварања. Лепа генцијана са лавандом љубичасти моје копозиције. Она се растапа спорије и слојевито, чинећи моје слике помало кристалним текстурама.
Високо сте образовани, верујем да у вашем ставралаштву улогу играју и неки други аспекти, осим познавања боја цвећа и зачина. У чему је још тајна?
Приметан је, у мојим излагањима о сликама чајем, филозофски и духовни аспект, посебно на радовима у циклусу Бело светло.
Бело светло је духовна прича о вези човека и Бога, микро и макро космоса, нашег дисања и ритма срца у складу са пулсирањем природе и универзума. Осетљиви уметници загледани у своје унутрашње биће предосећсју да су проводници божанског. Мало тога је њихово, кроз таленат хуји космичка енергија, да постане еманација божанског кроз уметност.
Филозофски гледано уметност постављам на онтолошко становиште бића, ко смо и чему тежимо.
Налазим лични одговор са којим не морају сви да се сложе. Наша сврха није да грешимо и учимо лекције већ да спознамо да смо светлосна духовна бића са великим могућностима којих најчешће нисмо свесни.
Колико излажете и да ли вам припреме око излагачког ангажовања узимају много времена?
Волим да излажем јер волим да се дружим и делим ту креативну енергију. Планирам осму самосталну изложбу у Београду, 4.фебруара у Матици исељеника, Нушићева бр 4, где ћу приказати РЕТРОСПЕКТИВУ, неколико циклуса, КОСМОС, СУНЦА, 369, НЕМА СМРТИ, која је Теслијанска, и последњи Арханђеоски циклус и наравно биће модна ревија мојих хаљина из колекције Виланела.
Из симбиозе моје уметности говорићу своје стихове из књиге БЕЛО СВЕТЛО и нове, БЕЛО ВРЕЛО.
Ваша уметност је поприлично захтевна, поред тога ви сте посвећени радионицама са децом и непосредном контакту са публиком, колико то доприноси вашем стваралаштву и усавршавању или делује као мотив другима да се опробају у вашем уметничком стилу?
Предавања, радионице и активан рад са публиком и децом и даље су у току, тај рад са децом ме посебно радује.
Симбиоза уметности је потреба да спојим слике, есеје и поезију, што сам и урадила у мојим књигама Бело светло и Бело врело.
Када при раду користим несталан материјал, природног биља, конкретном дигиталном фотографијом и штампом на којој отискујем представе предела, космоса, микро и макро, негирам време, са жељом да дотакнем тренутак за вечност, кроз уметност. Сликам природом за људе, са љубављу и са радошћу и у славу живота и вером у бесмртност душе.
Биље ми узвраћа лепоту и радост, учи ме и помаже да створим узбудљиве комбинације боја и површина, мојих предела зачараних чајем у белини светла, преображаја, обожења, љубави.
Приредио: Илија Шаула 2. децембар 2019.
Књижевна радионица Кордун
