 | Zorica Živanović | |
| |
detail from: Pixabay
Invalid bez vidnih oštećenja,
obogaljene duše i uma
Nenaučen da pokorno sluša
i pred stvarnošću ostane slep i bez rana
Njemu koji je uvek pozivao "za mnom"!
Iz svakog juriša probodenih se grudi vraćao.
Svoju hrabrost krvlju plaćao
i osakaćen iznova čekao početak lepšeg dana.
Pred njim porezanim a tako celim,
klečim i verujem u bolje sutra.
Samo njemu mogu podariti svu svoju snagu
i želju za lepša jutra.
Takvog ratnika neznošću branim,
osmehom bodrim, ljubavlju hranim.
Samo njemu kada sve maske skine,
duboko u sebi hram od latica zidam,
da ga ozdravim, rane mu vidam.
