 | Зорица Живановић | |
| |
детаљ слике: Pixabay
Инвалид без видних оштећења,
обогаљене душе и ума
Ненаучен да покорно слуша
и пред стварношћу остане слеп и без рана
Њему који је увек позивао "за мном"!
Из сваког јуриша прободених се груди враћао.
Своју храброст крвљу плаћао
и осакаћен изнова чекао почетак лепшег дана.
Пред њим порезаним а тако целим,
клечим и верујем у боље сутра.
Само њему могу подарити сву своју снагу
и жељу за лепша јутра.
Таквог ратника незношћу браним,
осмехом бодрим, љубављу храним.
Само њему када све маске скине,
дубоко у себи храм од латица зидам,
да га оздравим, ране му видам.
