 | Vladimir Sorak | |
| |
detail from: Pixabay
Ima nešto u prizvuku spokoja gluve noći
i mesečevom sjaju koje prisvaja.
Umotana tananom svilom
kojom krasiš telo
koje je volelo,
tvoj bajni pogled ipak se izdvaja.
U ponoru rascvetalosti odlutalih putokaza
i sete povremenog značajnog odraza
blagonaklonog detinjstva,
rađa se neki novi čovek i intriga
koja prati strujenje vetra
ali samo u ranu zoru.
Leptirice razdragana,
kad se opet sretnemo na proplanku,
čućeš povorku izliva moga srca.
