 | Vladimir Sorak | |
| |
detail from: Pixabay
Pitaš me pamtim li momente koji kroje
Leptiriće u stomaku i šarene boje
A ja zaboravio sam ukus tvojih usana
Jer nisi ti, tu gde tu sam ja
I dalje želiš biti onakva
Kakva biti nikad nećeš
Od kada si mi srce dotakla
Zaboravljaš na one koje srećeš
Za me' nisu tvoji putevi prostrani
a kicoške težnje negde drugde traži
Ja ću krenut' a ti ostani
U svetu koji ti je draži.
Neka sve je prosto
I onaj čas i mesto ono
i ponos slomljen koji je post'o
U gluvo doba noći, nečujno zvono.
Pitaš me da li se sećam
Svega što beše a nije više
Odlučih da te zaboravu predam
Moje reči neka vetar piše
