Čovek, pogleda u dubinu.
Pokušaj samoupoznavanja,
najavi tiho, uplašen...
Zbunjen, razbacanim osećanjima.
Luta, u rečima nalazi oslonac.
Iz sebe dok stvara, u grču,
nalik bolu.
Preliva se na belinu, stranica
okićena dugo opstaje skrivena.
Odleži ona, tako do zrenja
hrabrosti da bude obelodanjena,
tajna koja se sluti.
Čovek uzdahne duboko,
drhtavim glasom stih izgovori.
Pesnik od sebe pusti reči,
ptice ka visinama, oslobodi.
