Човек, погледа у дубину.
Покушај самоупознавања,
најави тихо, уплашен...
Збуњен, разбацаним осећањима.
Лута, у речима налази ослонац.
Из себе док ствара, у грчу,
налик болу.
Прелива се на белину, страница
окићена дуго опстаје скривена.
Одлежи она, тако до зрења
храбрости да буде обелодањена,
тајна која се слути.
Човек уздахне дубоко,
дрхтавим гласом стих изговори.
Песник од себе пусти речи,
птице ка висинама, ослободи.
