Danas se jedno drvo
Poklonilo drugom drvetu
Dok ih je jutarnji mraz upoznavao
Prvo je drvo granama
Ljuljalo tihu molitvu
Drugo je drvo korenom
Zavet zemlji pridržavalo
Vetar je odlučio
Da se na časak umiri
Da snažne bičeve zaustavi
Da posmatra sliku božanske ljubavi
Sunce se u loptu skupilo
Za jedan tren predahnulo
Pa nastavilo
Jer ništa se posebno i nije dogodilo
(tako se priroda svakodnevno sa sobom ljubi)
