Данас се једно дрво
Поклонило другом дрвету
Док их је јутарњи мраз упознавао
Прво је дрво гранама
Љуљало тиху молитву
Друго је дрво кореном
Завет земљи придржавало
Ветар је одлучио
Да се на часак умири
Да снажне бичеве заустави
Да посматра слику божанске љубави
Сунце се у лопту скупило
За један трен предахнуло
Па наставило
Јер ништа се посебно и није догодило
(тако се природа свакодневно са собом љуби)
