Stevanu Raičkoviću
Izmorena lomačama i suzama,
sklonih se u tvoju tišinu.
Osluhnuh učenje prirode
da dobra ima u svemu.
Oteče mi modra reka iz zenica,
uteče mi ropac iz grla,
prasak granata zameniše
reči praštanja:
Da blažene daleke kuće
ne tonu nikada više
u mrak, u rane, u prah.
Nastani se u moje misli
sudbonosno pitanje:
Gde leži poreklo naše zabune?
