Zaustavljanje neodrživih socijalnih razlika
Korona se već dogodila i događa svima. I svuda. Nevidljiva postaje svuda vidljiva. U selu i gradu, na ulici i licu, u kući i u glavi. Događa se deci, mladima, starima. Zdravima i bolesnima. Bogatima i siromašnima. Događa se neznalicama i sveznalicama, moćnima i bespomoćnima. U domovini i tuđini.
Zaposlenima, odavno nezaposlenima i nikada nigde zaposlenima. Svakome na svoj način događa se korona virus.
U narednim brojevima čitaćemo kako o diktatu pandemije korone, odgovarajući na ista pitanja, razmišljaju naši sagovornici iz bližeg i daljeg okruženja,.
K.Pančić Milenković, nedeljnik "Sloboda", 10.aprila 2020.
Ko se najviše, a ko najmanje boji korone?
Korona virus je izazvao najtežu civilizacijsku katastrofu savremenog društva, posebno zapadnoevropskog, koja je poremetila sve sfere društvenog i ličnog života i obezvredila dosadašnju filozofiju održivog društvenog razvoja.
Izazvao je negativnu emocionalnu buru, koja uzrokuje brižne dane i besane noći, i socijalne egzistencijalne strahove (od bolesti, smrti, gladi, još većeg siromaštva, nezaposlenosti, odricanja i bede svake vrste).
Korone se najviše plaše oni koji sumnjaju u zdravstvenu kulturu i sposobnost zdravstvenog sistema da odbrani društvo od ove pošasti. Oni koji ne znaju kako da se zaštite od nje ili nemaju uslova za sprovođenje mera zaštita, zbog socijalne isključenosti.
Plaši se nekoliko socijalnih grupa najranjivijih: psihoneurotične osobe, emocionalno labilne ličnosti (sklone, depresiji, panici), zdravstveno rizične osobe, socijalno usamljeni, bez partnera, rodbine i dobrih komšija, najstariji (ali ne za sebe veća za decu i unuke), izloženi velikom broju kontakata sa ljudima a bez odgovarajuće zaštitne opreme).
Najmanje se plaše osobe sa posebnim potrebama, materijalno i socijalno obezbeđeni, društveno privilegovani.
Kome je izolacija i samoizolacija i bez korone najpotrebnija, a kome najteže pada?
-Onima društveno i profesionalno superaktivnim, premorenim, radoholičarima, koji nisu imali slobodnog vremena za sebe i porodicu.
Najteže je onima koji moraju da ostave nezavršene poslove koji ne trpe odlaganje (u poljoprivredni na primer), koji su dobili otkaze ili im se nadaju, kojima se ometaju planovi za upis u škole i fakultete, ili završavanje školovanja, kao i drugi važni planovi, kojima su otkazani lekarski pregledi, koji ne mogu da ostvare bilo kakvu zaradu (na pijaci, u zatvorenim radnim pogonima, lokalima…)
Korona virus i naše naravi?
Pandemija je otkrila našu nespremnost za adekvatan i efikasan odgovor na vanredne situacije i podseća nas da to otklonimo. Kovid-19 prijavljen je u SZO-u 31. 12. 2019. Nemamo adekvatne organizacije za delovanje u vanredni situacijama i pripremljeno stanovništvo za to. Nepromišljeno „Valjda neće nas“ donosi mnoge nevolje.
Korona između vlasti i građana?
-Vlast je nepromišljenim delovanjem pre pandemije i na početku pandemije izgubila poverenje i autoritet od velikog broja građana, zbog čega anti epidemijske mere još nisu dale željene rezultate. S druge strane, postoji i odsustvo svesti kod nekih građana o katastrofalnim opasnosti od ovakve vrste bolesti, lojalnosti i građanske odgovornosti što otežava brže savladavanje epidemije.
Korona iz humorističkog ili anegdotskog ugla?
-Humor je poznat odbranbeni mehanizam od straha i deluje kao sedativ. On je često prožet tragičnim paradoksima i elementima teskobe, pa je takav humor poznat kao „crni humor“.
Korona - božja kazna ili biološki rat?
- Korona je i jedno i drugo. Za kler i vernike je, pored ljudskog nemara i božja kazna zbog sedam grehova.
Za agnostike još uvek postoji dilema između shvatanja o biološkom ratu najprostijeg organizma i najrazvijenijeg ljudskog organizma i biološkog rata pripremanog u vojnim laboratorijama, slučajno ili namerno izazvanog.
Hoće li korona pobediti prvo bogate i vojno nepobedive, ili one koji se ne brane od nijednog pa ni od njenog napada, jer nemaju čime?
-Bil Gejts, jedan od najbogatijih ljudi na planeti, nedavno je saopštio svoja razmišljanja o pandemiji pa je hteo da podeli svoja razmišljanja sa drugima konstatujući da nas ona podseća da su pred koronom svi jednaki i bogati i siromašni, i zdravi i bolesni, i obrazovani i neobrazovani, i vojnički moćni i nemoćni…I pored toga što korona razara organizme predsednike vlada, ministara, visokih vojnih i policijskih funkcionera, prinčeva, najviše pogađa socijalno nemoćne i isključene, bez zaštite.
Da li će li korona, kao marksistička ideja proleterijat, ujediniti svet?
-U 21. veku globalna kapitalistička klasa je organizovana a radnička klasa neorganizovana. Globalni neliberalni kapitalizam je radnim zakonodavstvom dezorganizovao, parcijalizovao, dezorijentisao i idejno uništio proletarijat. Korona virus posle pandemije svojim ekonomskim posledicama uništiće takav nehumani kapitalizam i omogućiće zaustavljanje i smanjenje neodrživih rastućih socijalnih nejednakosti. Novi društveni pokreti kroz svoje mreže „revolta i nade“ dobiće šansu da ujedine radne slojeve (kao najmasovnije i najproduktivnije) za ostvarenje svojih prirodnih prava na jednakost i dostojanstven rad i kulturu sukoba i ratova zamene kulturom mira i saradnje.
Odakle je, po Vašem mišljenju doista krenula i gde će završiti svoj put?
-Postoji nekoliko hipoteza o tome.
Jedna je da je poslužila kao sredstvo uništavanja konkurencije u ekonomskoj i političkoj borbi najrazvijenijih ekonomskih sila, koje se međusobno optužuju za to.
Druga je da je trka u naoružanju dovela do pripremanja virusa kao biološkog oružja za uništavanje naroda neprijateljskih zemalja.
Treća je potvrđena. Došlo je do zagađenja prirodne sredine i do poremećaja ravnoteže u borbi za opstanak pojedinih živih organizama, koji su mutacijama uspeli da se brzo razmnože i prošire.
Naučnici su otkrili ovaj virus i predvideli pandemiju ali nisu dobili finansijska sredstva, političku i preduzetničku podršku za bio-tehnološku akciju i proizvodnju vakcina i lekova protiv ove bolesti. „Ali mnogo je veći profit u pravljenju nove kreme za telo nego u pronalaženju vakcine. Neoliberalna kuga je sve blokirala.”(Noam Čomski). U društvu u kome je profit važniji od ljudi, ljudi su uvek na gubitku.
Epidemija će uz velike žrtve nestati, a posledice će decenijama ostati.
Hoće li zaista, po Vašoj proceni, korona virus biti kuga kraja druge decenije 21. veka?
-Mišljenja sam da korona neće imati slične smrtonosne posledice (75% umrlih) jer je danas socijalna i epidemiološka medicina i farmakologija na mnogo višem nivou nego u prošlim vekovima kao i zdravstvena kultura građana. Ali, ako se ne obuzda neoliberalna kuga sve je moguće. Preživeli će morati da odluče u kakvom društvu treba da žive.
Čime ispunjavate vreme uslovnog „kućnog pritvora“?
-Prvog aprila, na Dan omladinskih radnih akcija, završio sam priređivanje knjige: „Odbrana kulture sećanja (oklevetanih) pirotskih akcijaša,“ posvećenoj srednjoškolskim akcijašima Pirota i posebno učiteljcima (učenicima Učiteljske škole u Pirotu). Akademija za visoke studije u oblasti obrazovanja vaspitača u Pirotu ove godine obeležava 100 godina obrazovanja učitelja i vaspitača pa je knjiga posvećena i ovom jubileju.
Sledi nastavak na pripremi nove knjige, ako me korona ne omete.
Književna radionica Kordun
