About usAuthorsPoetryProseReviewsTalksNewsMediaKolumnaKultura sećanja


















Featured

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
News


NJEGOŠEVA VARNICA: OKRUGLI STO POSVEĆEN VELIKOM PESNIKU U MATICI ISELJENIKA SRBIJE

detail from: Z. Jovanović

Jl. B. | 23. decembar 2019.
Mićović: Nadilazi nas, ali nam pomaže da se i mi podignemo

OKRUGLI sto "Njegoš u novim čitanjima" održan je u ponedeljak u Matici iseljenika Srbije u Beogradu. U debati, koja je održana u okviru sedmih "Njegoševih večeri poezije" u organizaciji izdavačkog preduzeća "Štampar Makarije", učestvovali su Vladan Bajčeta, Želidrag Nikčević, Gojko Božović i Milutin Mićović.

- Njegoš nam daje poneku varnicu da nas trone, oživi i ukaže na veliki pesnički oganj, koji je pohranjen kako u Njegoševim rečima tako i u egzistenciji koja ne može da dođe do reči. Njegoš je metafizički pesnik, ali koji je najdublje ušao u našu stvarnost. Pokazao je egzistencijalnu dramatiku i pojedinca i naroda, povezujući to iskustvo sa večnom tajnom čoveka - kazao je Mićović. - Njegoš je neobuhvatljiv jer je u dela uneo biblijsko, antičko i narodno nasleđe i čudesnu svoju besmrtnu iskru, koja je sve to povezala. I to na takav način da je Njegoševo delo dobilo autentičan jezik koji je preživeo i time postao ubedljiv i natopljen onim što jednako u svakom vremenu dramatično deluje.

Njegoš je, dodaje Mićović, prožeo ravni večnog i istorijskog tako zgusnuto i intenzivno, što je nemoguće naći kod Šekspira i Getea.

- Jezgra Njegoševa nikad se ne mogu do kraja otvoriti, ali ona uvek zrače. To je tajna poezije kojoj je svaka interpretacija inferiorna. Njegove metafore i slike zadobile su sigurnost postojanja i ostale su u jeziku i pamćenju, tako da ih niko ne može interpretacijama rastvoriti. Superiorno je kod Njegoša što nas nadilazi, ali nam pomaže da se i mi podignemo - zaključio je Mićović.

O savremenim tumačenjima Njegoša govorio je Vladan Bajčeta, koji se posebno osvrnuo na Njegoša kao klasičnog pesnika i na odnos prema manjinama, pre svega verske i rodne.

- Pogrešna su shvatanja Njegoševog ključnog speva kao teološkog sukoba. Zoran Milutinović argumentovano pokazuje da Njegoš nije mrzeo islam i muslimane, već da je reč o političkom sukobu. Nazvati centralni događaj u "Gorskom vijencu" genocidom je potpuna zamena teza jer se ne radi o manjini koju bi trebalo integrisati u zapadno evropsko društvo, već o Crnoj Gori koja je kao enklava sa svih strana okružena otomanskom silom - objasnio je Bajčeta.
- Njegoševa recepcija u feminističkoj kritici proteže se od Isidore Sekulić do Svetlane Slapšak. Glavna stvar koju su kritičarke tražile nije se nalazila u Njegoševom delu, već u njegovom životu i ticala se toga da li je razumeo ženu. Na primer, posle smrti sestre Bratićeve jedan stari junak iz epskog sveta postavlja njenu smrt kao veću tragiku zajednice kojoj pripada od smrti junaka. Odgovore na sve pogrešno postavljene interpretacije uvek ćemo najbolje naći u samom Njegoševom delu.

Njegoš je naš živi klasik, kako tvrdi Želidrag Nikčević, koji kao da se obraća nama današnjima iako su njegova dela nastala pre više od dvesta godina:

- U njegovim rečima se oseća intelektualna, nacionalna i lirska moć. Tako da je nemoguće ne zapitati se kako se te reči tiču svakog od nas. Njegoš suvereno vlada, ne samo u svojoj epohi nego i u današnjici, svim elementima koji se proglašavaju klasičnim znacima velike kulture.

MODERAN SPEV

PRIKAZUJUĆI studiju "Sablja i pjesma" Edvarda Denisa Goja, koja je nastala pre četvrt veka, Gojko Božović je istakao kako je ovaj pisac za Njegoša rekao da je u "Gorskom vijencu" prevazišao evropski romantizam 19. veka i da je po svojim ključnim aspektima postao izrazito moderan spev koji po svemu može biti blizak današnjem čoveku.

Izvor: NOVOSTI


SHARE THIS PAGE ON:






2024 © Literary workshop "Kordun"