Јл. Б. | 23. децембар 2019.
Мићовић: Надилази нас, али нам помаже да се и ми подигнемо
ОКРУГЛИ сто "Његош у новим читањима" одржан је у понедељак у Матици исељеника Србије у Београду. У дебати, која је одржана у оквиру седмих "Његошевих вечери поезије" у организацији издавачког предузећа "Штампар Макарије", учествовали су Владан Бајчета, Желидраг Никчевић, Гојко Божовић и Милутин Мићовић.
- Његош нам даје понеку варницу да нас троне, оживи и укаже на велики песнички огањ, који је похрањен како у Његошевим речима тако и у егзистенцији која не може да дође до речи. Његош је метафизички песник, али који је најдубље ушао у нашу стварност. Показао је егзистенцијалну драматику и појединца и народа, повезујући то искуство са вечном тајном човека - казао је Мићовић. - Његош је необухватљив јер је у дела унео библијско, античко и народно наслеђе и чудесну своју бесмртну искру, која је све то повезала. И то на такав начин да је Његошево дело добило аутентичан језик који је преживео и тиме постао убедљив и натопљен оним што једнако у сваком времену драматично делује.
Његош је, додаје Мићовић, прожео равни вечног и историјског тако згуснуто и интензивно, што је немогуће наћи код Шекспира и Гетеа.
- Језгра Његошева никад се не могу до краја отворити, али она увек зраче. То је тајна поезије којој је свака интерпретација инфериорна. Његове метафоре и слике задобиле су сигурност постојања и остале су у језику и памћењу, тако да их нико не може интерпретацијама растворити. Супериорно је код Његоша што нас надилази, али нам помаже да се и ми подигнемо - закључио је Мићовић.
О савременим тумачењима Његоша говорио је Владан Бајчета, који се посебно осврнуо на Његоша као класичног песника и на однос према мањинама, пре свега верске и родне.
- Погрешна су схватања Његошевог кључног спева као теолошког сукоба. Зоран Милутиновић аргументовано показује да Његош није мрзео ислам и муслимане, већ да је реч о политичком сукобу. Назвати централни догађај у "Горском вијенцу" геноцидом је потпуна замена теза јер се не ради о мањини коју би требало интегрисати у западно европско друштво, већ о Црној Гори која је као енклава са свих страна окружена отоманском силом - објаснио је Бајчета.
- Његошева рецепција у феминистичкој критици протеже се од Исидоре Секулић до Светлане Слапшак. Главна ствар коју су критичарке тражиле није се налазила у Његошевом делу, већ у његовом животу и тицала се тога да ли је разумео жену. На пример, после смрти сестре Братићеве један стари јунак из епског света поставља њену смрт као већу трагику заједнице којој припада од смрти јунака. Одговоре на све погрешно постављене интерпретације увек ћемо најбоље наћи у самом Његошевом делу.
Његош је наш живи класик, како тврди Желидраг Никчевић, који као да се обраћа нама данашњима иако су његова дела настала пре више од двеста година:
- У његовим речима се осећа интелектуална, национална и лирска моћ. Тако да је немогуће не запитати се како се те речи тичу сваког од нас. Његош суверено влада, не само у својој епохи него и у данашњици, свим елементима који се проглашавају класичним знацима велике културе.
МОДЕРАН СПЕВ
ПРИКАЗУЈУЋИ студију "Сабља и пјесма" Едварда Дениса Гоја, која је настала пре четврт века, Гојко Божовић је истакао како је овај писац за Његоша рекао да је у "Горском вијенцу" превазишао европски романтизам 19. века и да је по својим кључним аспектима постао изразито модеран спев који по свему може бити близак данашњем човеку.
Извор: НОВОСТИ
