Kakav nam je sajam knjiga potreban
Umesto „šminkanja mrtvaca”, neophodno je da sajam sebi prilagodi mlađe generacije, kojima knjiga nije dominantan medij, ali i dalje imaju potrebu da čitaju i što je paradoksalno ali obećavajuće – pišu i objavljuju knjige
Autor: Zoran Hamović
Trebalo bi da se podsetimo čemu je služio, a onda i kako bismo voleli da Sajam knjiga u Beogradu nama i mlađima služi.
Ideja sajmova je da se pokaže inovativnost i postignuće u pre svega periodu od jedne godine. Sajam knjiga je mesto susreta autora, knjižara, bibliotekara, novinara, stručnjaka i najvažnijeg činioca sajamske manifestacije – čitalačke publike svih generacija.
Od toga kako je uređen i strukturiran, kao je organizovan zavisi i legitimacija, odnosno imidž. Sajmovi mogu da budu usmereni na kreativnu i autentičnu izdavačku prezentaciju, aktivnu i otvorenu komunikaciju sa gostujućim stranim izdavačima i autorima, programima koji ovoj manifestaciji daju međunarodnu privlačnost i prepoznatljivost, a mogu da budu neka vrsta diskonta, velike pijace ili vašara za prodaju knjiga koja ne mari preterano za programe, već se usmerava na što veći broj iznajmljivača prostora bez drugih kriterijuma i programskog koncepta. Naravno da su organizatori motivisani da naprave neku vrstu kompromisa i zadovolje sve strane što je teško. Inercija čini da je aktuelni model organizovanja sajma, rutinsko ispunjavanje zahteva bez ikakve ideje o razvoju i unapređenju manifestacije, prilagođavanju aktuelnim uslovima i zahtevima učesnika i publike.
Ne može se zapostaviti činjenica da su sajmovi knjiga u krizi i u drugim delovima sveta i da nije samo kod nas vidljiva potreba za promenom i inovacijama. Potrebno nam je programsko oživljavanje sajma sa mnoštvom autora, zanimljivih ideja i atraktivnim događajima, veće prisustvo i učinak digitalnih tehnologija i interneta, motivisaniji uticaj na obrazovne ustanove i tradicionalne medije, odnosno novinare. Umesto „šminkanja mrtvaca” – kozmetičkih popravki postojeće strukture, neophodno je da sajamsko okupljanje oblikuje i sebi prilagodi mlađe generacije, kojima knjiga nije dominantan medij, ali i dalje imaju poštovanje i potrebu da čitaju i što je paradoksalno ali obećavajuće – pišu i objavljuju knjige.
Izdavači o Sajmu
U seriji napisa „Kakav nam je sajam knjiga potreban” u našem listu, srpski izdavači govore o tome šta zameraju našoj najvećoj manifestaciji posvećenoj knjizi, daju predloge i sugestije kako da ona, ne zanemarujući novo vreme i promene koje ono donosi, ipak ostane prvenstveno okrenuta knjizi, čitaocima i piscima.
Svaka manifestacija mora da ima „dušu”. Ne sme da se pretvori u događajnu konfekciju. Mora da se razlikuje od drugih i da bude po svom autentičnom kvalitetu raspoznatljiva i korisna. To znači da je potrebno da stvori originalan program i posebnu atraktivnost koja ga izdvaja od drugih. Tu ne bi trebalo da organizatori budu gadljivi na sintagmu kreativne industrije i sve ono što knjizi daje krila, a ne ponižava je. Beograd i dalje ima potencijal regionalnog lidera balkanskog izdavaštva i kao takav bi mogao da bude jasnije i posvećenije usmeren u tom pravcu.
Glavni urednik izdavačke kuće „Clio” i predsednik Udruženja profesionalnih izdavača Srbije.
Izvor: Politika
