Какав нам је сајам књига потребан
Уместо „шминкања мртваца”, неопходно је да сајам себи прилагоди млађе генерације, којима књига није доминантан медиј, али и даље имају потребу да читају и што је парадоксално али обећавајуће – пишу и објављују књиге
Аутор: Зоран Хамовић
Требало би да се подсетимо чему је служио, а онда и како бисмо волели да Сајам књига у Београду нама и млађима служи.
Идеја сајмова је да се покаже иновативност и постигнуће у пре свега периоду од једне године. Сајам књига је место сусрета аутора, књижара, библиотекара, новинара, стручњака и најважнијег чиниоца сајамске манифестације – читалачке публике свих генерација.
Од тога како је уређен и структуриран, као је организован зависи и легитимација, односно имиџ. Сајмови могу да буду усмерени на креативну и аутентичну издавачку презентацију, активну и отворену комуникацију са гостујућим страним издавачима и ауторима, програмима који овој манифестацији дају међународну привлачност и препознатљивост, а могу да буду нека врста дисконта, велике пијаце или вашара за продају књига која не мари претерано за програме, већ се усмерава на што већи број изнајмљивача простора без других критеријума и програмског концепта. Наравно да су организатори мотивисани да направе неку врсту компромиса и задовоље све стране што је тешко. Инерција чини да је актуелни модел организовања сајма, рутинско испуњавање захтева без икакве идеје о развоју и унапређењу манифестације, прилагођавању актуелним условима и захтевима учесника и публике.
Не може се запоставити чињеница да су сајмови књига у кризи и у другим деловима света и да није само код нас видљива потреба за променом и иновацијама. Потребно нам је програмско оживљавање сајма са мноштвом аутора, занимљивих идеја и атрактивним догађајима, веће присуство и учинак дигиталних технологија и интернета, мотивисанији утицај на образовне установе и традиционалне медије, односно новинаре. Уместо „шминкања мртваца” – козметичких поправки постојеће структуре, неопходно је да сајамско окупљање обликује и себи прилагоди млађе генерације, којима књига није доминантан медиј, али и даље имају поштовање и потребу да читају и што је парадоксално али обећавајуће – пишу и објављују књиге.
Издавачи о Сајму
У серији написа „Какав нам је сајам књига потребан” у нашем листу, српски издавачи говоре о томе шта замерају нашој највећој манифестацији посвећеној књизи, дају предлоге и сугестије како да она, не занемарујући ново време и промене које оно доноси, ипак остане првенствено окренута књизи, читаоцима и писцима.
Свака манифестација мора да има „душу”. Не сме да се претвори у догађајну конфекцију. Мора да се разликује од других и да буде по свом аутентичном квалитету распознатљива и корисна. То значи да је потребно да створи оригиналан програм и посебну атрактивност која га издваја од других. Ту не би требало да организатори буду гадљиви на синтагму креативне индустрије и све оно што књизи даје крила, а не понижава је. Београд и даље има потенцијал регионалног лидера балканског издаваштва и као такав би могао да буде јасније и посвећеније усмерен у том правцу.
Главни уредник издавачке куће „Цлио” и председник Удружења професионалних издавача Србије.
Извор: Политика
